Све веће интересовање за стару, заборављену биљку

Ова биљка је неправедно запостављена а веома је рентабилна, заправо једна од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.

Зова би могла постати једна од омиљених биљки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа, има сличну цену, а улагања су мања.Ова биљка тражи песковиту земљу, па је север Војводине центар њеног узгоја у нашој земљи, овде је више воћара успешно узгаја, и то најчешће сорту која долази са запада Европе, под називом “хазберг”. На пијацама се слатка и сокови од зове већ годинама доста траже и продају па се и од ових проозвода, који се лако праве, може доста добро зарадити. Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, а произвођачи рачунају на више од 500.000 динара по хектару од продаје.

Јене Шерфезе, узгајивач зове из Хоргоша, још пре пар година је говорио о овој неправедно запостављеној биљци код нас. Према његовим речима, принос по хектару може се и удвостручити, ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове, пише ЕУправо Зато.

“На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђа, сасвим могуће и много више, чак дупло, а улагања су много мања. Нема хемијске заштите, готово да је органска производња. Лако се умножава, а нема ни много посла око ње. На крају, много се лакше и бере од грожђа”, испричао је он.

Илустрација: Све веће интерсовање и странаца за зову

Орезивање почиње у новембру, после се само одржава међународни простор, што зову чини једном од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.

На нашем тржишту тражња за зовом је све већа. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи.

“Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбреној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађујем зову и извозим им те производе, који су тамо јако популарни, поготово у лечењу. Али ја ћу сада 70 година, то треба неко млађи да ради. Од када је на Западу забрањена употреба синтетичких боја у прехрамбреној индустрији, зова је добила додатно на значају, јер служи и за фарбање”, испричао је тада Шерфезе.

Владислав Огњанов, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, за зову је рекао да је она једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацеутску вредност.

“Од плодова могу да се производе џемови који су све популарнији. Код нас се у Бачким виноградима прави тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производе се и ракија или чај”, појаснио је Огњанов.

Илустрација: Зова има хранљиву и фармацеутску вредност

Како Европска унија може да вам помогне?

Уколико вас је ова прича инспирисала а тражите подршку за унапређење своје пољопривредне производње, ОВДЕ се можете информисати о могућностима које пољопривредним произвођачима у Србији нуди ИПАРД фонд.

Преко овог програма до сада је велики број пољопривредника успео да унапреди своју производњу, повећа приносе, олакша и убрза посао.

Сви пољопривредници који уз помоћ ИПАРД фонда желе да добију подршку за физичку имовину, изградњу и опремање обејката, као и за подизање вишегодишњих производних и матичних засада, могу да се пријаве до 21. јуна.

Обухваћени су сектори млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства, а све информације о позиву и изменама доступне су на телефонима Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, сваког радног дана од 7:30 до 15:30 часова.

Предмет овог Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у изградњу објекта, изградњу објекта са опремањем тог објекта, подизање новог или обнављање постојећег вишегодишњег производног засада воћа, подизање новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала воћа, као новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала грожђа.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4400943/od-zove-zarada-500000-po-hektaru

ФОТО: Pixabay