ГЉИВЕ НАШИХ КРАЈЕВА – ВЕЛИКИ ЖБУН

Гљива велики жбун (Мерипилус гигантеус) је потенцијално лековита али је, са те стране, недовољно изучена. О лековитости постоји само један напис који је, ипак, недовољан да би се са сигурношћу тврдило да је тако. Но, узимајући у обзир место раста и метаболизам, потенцијално би и ова гљива требало да буде лековита.
Плодно тело широко 30-80 цм (веома велико), са више појединачних шешира наслаганих један преко другог, лепезасто распоређених, који избијају из заједничке базе, а сваки са кратком и меснатом дршком.
У младости боја ове гљиве је жута док старењем постаје тамнија, све до тамно браон боје код старих примерака.

Месо гљиве је дебело, бело до крем, на пресеку поцрни, пријатног мириса и укуса слаткасто гљивљег (неки аутори наводе да је укус киселкаст, могуће, али врло благо).
Поре су крем до бледо окер боје, на додир поцрне, округле и ситне. Споре су беле боје.
Станиште гљиве су жива или мртва дебла, најчешће букве.
Фотографије су са истог пања букве снимљене са размаком од две године; то значи да се ова гљива може брати и у више берби са истог пања.
Гљива је јестива док је млада, касније постаје изузетно жилава.
Замена је практично немогућа уколико се имају у виду енормне димензије ове гљиве. Примерци са ових фотографија били су тешки по неколико килограма.

Пише Владимир Јањић