Узани кањон реке Треске, дуг 28 километара, као и језеро Матка, краси природа задивљујуће лепоте. Свега 15 километара од центра Скопља стрме литице планина високих 1.000 метара спуштају се до површине смарагдно зелене реке која вијуга у правцу хидроелектране и вештачког језера. Пропланке красе шуме јасена и ливаде пољског цвећа. Изнад оштрих и неприступачних врхова околних брда лете орлови. У кањону је тишина у којој се чују само понека птица или зујање инсеката. Свака изговорена реч одјекује.

Мирна река Треска дубока је, кажу нам, 40 метара. Уз њен ток у делу познатог излетишта води уска планинарска стаза. Са ње се целом дужином пружа поглед на кањон. Даждевњаци, дивље патке, зечеви, јелени па чак ни дивље свиње овде нису никаква реткост.

https://tourismmacedonia.gov.mk/

Улаз у подводни свет наизглед питоме реке Треске украшава величанствена пећина, права туристичка атракција. У топлом летњем дану улазак у овај подземни свет био је освежење. Кроз отвор у стеновитој унутрашњости брда закорачујемо у највећу од укупно десет пећина од којих је најмања дуга свега двадесетак, а најдужа готово 200 метара. Наш домаћин, који нас је до овог места довезао бродићем, укључује осветљење. Улазимо у простор у којем је температура ваздуха бар десет степени нижа од спољашње, али на хладноћу не мислимо јер нам пажњу привлаче невероватни призори.

На крововима златне планине

Подземно царство слепих мишева украшено је светлима у дугиним бојама. Срећом, становници пећине дању спавају, а ми их нисмо узнемирили. Пећински украси, необични облици које је милионима година стварала природа, сводови, терасе, удубљења и минијатурна језерца под светлима црвене, тиркизне, љубичасте или жуте боје рефлектора изгледају нестварно. Сенке сталактита и сталагнита праве задивљујући светлосни ефекат, а посебан призор је велики пећински украс на средини пећине који се због свог облика зове шишарка.

Неколико метара лево од улаза у пећину као стакло мирна вода Треске почиње да се таласа. Вртлог уз саму ивицу стене место је где почиње подводна пећина, вероватно најтајанственије место у Северној Македонији. Пољаку Странавском, коме су се придружили рониоци скопског клуба „Акватек”, причају нам у кањону, били су потребни сати да се спусти на 240 метара дубине када је схватио да не може даље. Најавио је да ће заронити поново јер многобројни краци подводних тунела маме на даље истраживање.

Без ронилачке опреме нисмо могли даље, па смо се са улаза у Врело вратили на место поласка, до малог пристаништа испред манастира Светог Андрије.

Кањон Матке привлачи туристе из целог света, али је и омиљено место за риболов, планинарење, па чак и купање у леденој Трески. Резерват и његова флора и фауна под заштитом су Парка природе Северне Македоније.

У загрљају питомих ветрова

Манастир Светог Андрије, цркву величине капеле подигао је 1389. године Андрија, син краља Вукашина и брат Краљевића Марка.

Некада је овај манастир био високо на литицама брда, али после подизања бране и нивоа воде 1937. нашао се на самој обали Треске. Скромност задужбине краљевића Андрије објашњава се тиме што је подигнута у тешка времена битке на Косову.

Фото: https://tourismmacedonia.gov.mk/

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/440581/putovanja/na-krovovima-zlatne-planine