Ариље, једно од најзначајних пољопривредних подручја Србије

У Ариљу, срцу малинара Србије, живот се одувек рачунао у времену: од првог цветања до последњег сунца у јулу. Али последњих година, све је теже. Земља и небо више не разговарају као некад.

“Некад смо знали – ако је Свети Ђорђе сув, биће добар род. Данас, ни у шта не можеш бити сигуран. Ујутру мраз, поподне сунце, а увече олуја. И шта да радимо? Чекамо и верујемо”, каже Милош, малинара из засеока недалеко од Ариља.

У том крају, малине нису само производ. То је породица, хлеб, сећање, труд и понос. Али климатске промене све чешће уносе стрепњу у редове које су некада мирисали на сигуран род. Температурна колебања, касни мразеви, суше и невремена све чешће пресецају планове вредних људи.

„Ми смо некад сами копали јаме, правили канале, садили међуредне траве да сачувамо влагу. Није било противградних мрежа, ни осигурања. Само мотику, небо и молитву“, каже Милица, домаћица која и даље сваког маја бере прве листове да види какав ће бити род.

Иако се село мења и улази у европске програме за климу и одрживост, стара мудрост остаје – у кораку, у земљи, у рукама. Ариље је сада једна од 40 општина у Европи која учествује у пројекту „Пут ка климатској отпорности“. То значи да ће се улагати у заштиту земљишта, модернизацију наводњавања и едукацију пољопривредника.

Али мештани знају – колико год нових стратегија и пројеката било, без човека на њиви, без бабине приче и дединог искуства, нема рода.

“Морамо да се вратимо корак уназад – да чувамо сорте које смо наследили, да не претерујемо с прскањем, да слушамо земљу. Она зна боље од нас”, кажу.

Село не може да преживи без природе, али ни природа не прашта када се занемари. Зато у Ариљу, као и у многим селима Србије, одрживост није реч из пројекта – то је начин живота.

Извор: К1