Тумане свакодневно посећују многи, а гради се и конак
СА ВЕРНИЦИМА У МАНАСТИРУ ТУМАНЕ КОД ГОЛУПЦА: Ово је срце наше вере, које пружа истинску утеху… Долазе целе године верници
МАНАСТИР Тумане код Голупца, свето место, место исцељитељско, место наше вере, место које пружа утеху. Овако о светињи Српске православне цркве, готово углас говоре верници.
СА ВЕРНИЦИМА У МАНАСТИРУ ТУМАНЕ КОД ГОЛУПЦА: Ово је срце наше вере, које пружа истинску утеху…
Фото ФБ Тумане
А њих је овде свакодневно велики број, “не зна им се број” додају док се клањају моштима преподобног Јакова Туманског и свецима Зосиму и Јакову.
Посећују манастир верници и из земље и окружења. Тако је било и ових дана. Многи од њих долзе овде 21. августа, када СПЦ слави празник светих Зосима и Јакова. Манастирски комплекс биће мали да прими све вернике, а пут манастира годинама се организује превоз аутобусима из чак око 60 градова Србије и региона.
На тај дан целог дана читају се молитве за здравље и сви имају приступ моштима светих Зосима и Јакова – поручује игуман Димитрије, старешина манастира.
У својој књизи “Манастир Тумане, чудо љубави божје”, игуман Димитрије је прикупио многобројна сведочења верника о томе како су се они или њихови ближњи излечили од најтежих болести или добили потомство после више година, након што су посетили Тумане и помолили се свецима Зосиму и Јакову.
Фото ФБ Тумане
У близини манастира и данас постоји испосница Зосима Синаита, који је у Србију пристигао са Синаја, у средњем веку. Испосницу чине две пећине, од којих је једна преуређена у пећинску црквицу. Његове мошти пронађене су у манастирској цркви 1936. године. Пошто су извађене из земље, опране су у вину и стављене у кивот. Многобројни верници сматрају да оне имају исцелитељску моћ и помажу у лечењу многих болести.
Исцелитељске моћи приписују се и моштима преподобног Јакова Туманског, ученика Светог Николаја Велимировића, који је, као жички монах, по сопственој жељи, сахрањен на гробљу у Туману 1946. године. Реч је о доктору филозофије на Сорбони и права у Монпељеу, др Јакову Арсовићу, некадашњем амбасадору Краљевине Југославије у Француској. Његове мошти пронађене су 2014. године и данас се налазе у манастирској цркви.
Овде се налази се икона Пресвете Богородице “Курскаја”, коју монаси сматрају највећом светињом манастира. Ова икона, донета из околине руског града Курск, два пута је спасена из пожара и сматра се чудотворном. Монаси се надају да ће се једног дана у Туману подићи храм у њену част, како би била изложена пред верницима на поклоњење и благослов.
У манастир Тумане долазе и они који нису верници, како би уживали у изузетно сређеном комплексу, који се налази подно брда, усред шумског предела. Сем лепо уређене цркве, поред које се налази продавница са иконама и манастирским производима, ту је и беспрекорно одржавана порта, са негованом травом, цвећем и клупама. Поред манастира протиче Туманска река. Манастир има и мини зоо-врт, сопствену економију и пчелињак, а за госте се гради и конак са библиотеком.
Фото: Будући конак и библиотека, Фото Манастир Тумане
Паљен и миниран
МАНАСТИР Тумане подигнут је у 14. веку и посвећен је Светом архангелу Гаврилу. Током Првог и Другог српског устанка био је спаљен, а обновљен је за време владавине кнеза Милоша Обреновића. Срушен је минирањем до темеља 1910. године, да би 14 година касније био поново саграђен.
Хуманост
МОНАСИ Тумана редовно дају прилоге и помоћ угроженима. У храни и новцу помажу остале цркве и манастире, домове за децу и старе, интернате, али и појединце. Новац је преусмерен и за терапије матичним ћелијама за дечака Вука Сретеновића (5) из Аранђеловца, као и за набавку протезе за Невену Вујић (20) из Дубоне, која је 5. маја тешко рањена код Младеновца.
Фото ФБ Тумане
Д. Новаковић
English