У радионици Мирјане Петровић све је саткано од љубави која нитима везује прошлост и садашњи тренутак. Њени преци гајили су и ткали лан а у детињству су је, каже, посебно инспирисали радови мајке која је ткала и ручно шила.

Мирјана је са великом жељом брзо научила да тка, живот се каже постарао и увек ју је водила мисао Владике Николаја: ” Све што ткаш, везуј конце за небо”.

“Кад сам прочитала ту мисао, схватила сам да се то односи на животно ткање, сви смо ми део неког ткања и и сви ткамо нешто. Када сам почела то да радим, као да се то само радило”, рекла је Мирјана. 

Тако су временом, Мирјанини шалови, ћебад, огртачи и други предмети стигли до Мексика, Норвешке и Јапана, а њена радионица постала је омиљено место за туристе.

“То је толика радост да у овако мали град и нашу земљу Србију људи радо дођу. Ту се осећам врло одговорно, као домаћин и не презентујем само своју радњу и свој град, већ и своју земљу, напомиње Мирјана.

Јединствена Митровчанка каже да је васпитана да поштује традицију и наше обичаје. Ужива у подршци, посвећена породици и посебно је срећна у време празника са жељом да више ткамо а мање парамо.

“Да свако има неки свој мир и да одише миром, из тог мира ће ићи и љубав, вера и нада, мислим да је то најважније, јер кад то имамо, ми смо окренути једни ка другима и можемо да стварамо”, закључила је Мирјана Петровић.

Гордана Мањенчић

Извор: РТС

Фото: РТС Print screen