Славимо Светог Трифуна, ево зашто сви гледају у небо

Сваки Србин итекако зна да се 14. фебруара слави Свети Трифун, заштитник винара и винограда. Обичај налаже да овог дана сваки домаћин изађе у двориште или виноград и ореже пар чокота лозе. То значи да ће година бити родна, а породица срећна и збринута.

Поједине породице Светог Трифуна славе као своју крсну славу, док је у црквеном календару обележен црним словом.

Пошто ове године задушнице падају баш у исти дан кад и Свети Трифун, они који не славе славу овај дан ће изаћи на гробље и упалити свеће.

Ко је био Свети Трифун?
Свети Трифун је живео у 3. веку нове ере у Малој Азији. Легенда каже да је имао дар лечења и да је њиме успео да “од злог духа” излечио ћерку римског цара Гордија. Богате царске дарове Трифун је разделио сиромашнима и до краја живота живео као скромни чувар гусака.

Након смрти цара Гордија, у време великог прогона, одбио је да се одрекне Христа због чега је убијен 250. године и то баш 14. фебруара.

Илустрација: Обичај је да се сутра виногради залију са мало вина како би година била родна

Светог Трифуна у Србији највише обележавају виноградари јер се верује да ће им он заштитити винову лозу од свих инсеката и болести. Записи о овоме проналазе се још у 16. веку што говори о дуготрајности ове традиције у нашој земљи.

Виноградари кажу да “ваља” да се на данашњи празник пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а од јесени вино слатко. Због овог обичаја, у источној Србији Светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.

Обичаји широм Србије за Светог Трифуна

У многим виноградарским крајевима Светог Трифуна славе и они којима он није крсна слава, понегде и заједно, па се на градски или сеоски трг доноси лоза која се залива вином и приређује се заједничка гозба. Домаћин или подрумар се сваке године мења, а трпеза би требало да буде што мрснија и што разноврснија.

Иако црква не воли нарочито овај обичај и до данас се понегде одржала пракса гатања на дан Светог Трифуна. Гледа се у небо, па ако је ведро каже се: “На Тришиндан ведро, биће суше”. Ако се облази надвију над Србијом народ вели: “Пашће киша о Триши, биће родно”.

Верује се да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи.

Свети Трифун слави се као крсна слава, а нарочито међу гостионичарима. Стари обичај каже да кафеџије, ако желе да им посао добро иде и наредне године, овог дана ниједном госту не смеју да наплате вино.

Извор: https://stil.kurir.rs/lifestyle/obicaji/252351/obicaji-na-svetog-trifuna