СВА ЧУДА МАНАСТИРА СВЕТЕ ПЕТКЕ У СТУБАЛУ

На обронцима Гледићких планина на тромеђи Краљева, Врњачке Бање и Трстеника у питомом гружанском крају у долини Западне Мораве налази се манастир Свете Петке у Стубалу. Географски гледано, манастир припада општини Краљево, а административно је у саставу Жичке епархије. Историјски списи бележе да су први досељеници у ове крајеве стигли из Херцеговине 1780. и да је тада село бројало свега три куће. Легенда каже да је Стубал добио име по четвороугаоном камену који подсећа на стуб, а који се од давнина налази надомак села.

Чудотворни камен
Овај камен се сматра чудотворним и претпоставља се да је олтарски део некадашње древне црквице која су ту налазила. Неким чудом камен је преживео векове и око њега се народ одувек окупљао с вером у Бога. На том месту је први власник ливаде извесни Арсеније након што се лично уверио у чудотворност камена подигао црквицу дашчару (чакмару). Црквеним властима се није допадало што се народ окупља у овој дашчари и после много твења наследници су ливаду продали Стојану Коматовићу из оближњег села Раванице. С вером у Бога он је упркос свим искушењима, неразумевању људи који су га чак и физички злостављали успео да на ливади поред црквице дашчаре 1972. положи камен темељац за Велику цркву посвећену Светој Петки. У врло скромним животним условима уз постојећу цркву дашчару, као и новосаграђену цркву, било је неколико трошних кућица и само једна чесма. У почетку је манастир био мушки, али је
у пролеће 1975. године стигла наредба од епископа Василија да братство напусти манастир. Монаси су отишли а остао је само Стојан који се у међувремену замонашио и добио монашко име Сава. Продао је две краве које је имао и од тог новца куповао камен и песак из оближњег мајдана. Сам је посипао пут од аутобуске станице ка ливади. Видевши његову упорност народ је листом стао уз њега, па је немајући куд, а по одобрењу свештенства СПЦ, владика Стефан на дан Преподобне матере Параскеве 27. октобра. 1978. свечано освештао цркву и благословио читав простор да добије ранг манастира.

Само име манастира није одабрано случајно. Осим што је посвећен Светој Петки, коју поштује и слави велики број Срба приликом гласања епископ је сазнао да је народ вековима посећивао ову ливаду на којој је од некадашње цркве сачуван само тај камен. Сваке године у исто време на Велики петак, односно на дан Христовог распећа окупљао се велики број верника око камена, па је на неки начин овај манастир посвећен и Великом петку.

Спас Драгише Гојковића
Црквица дашчара је изгорела у пожару 1986. године, али је камен остао неоштећен. После две године у Стубалу се појавио Драгиша Гојковић, пореклом из Колашина који је о свом трошку подигао капелу и заштитио камен. Повод је, по његовом сведочењу, било чудесно спасење.
Наиме, он је тада живео на Косову и нипошто није хтео да прода своје имање Албанцима. Љути, они су једног дана опколили кућу спремни да пушкама истерају тврдоглавог Србина из куће и са Косова. Драгиша се сакрио на таван и када су се Албанци попели на таван испред њега се створила жена у црном која му је рекла:“ Не бој се Драгиша, ја ћу те сакрити…“
Узалуд су Албанци су претурали по тавану али га нису пронашли. Тек касније Драгиша је на једној икони препознао Свету Петку и решио је да јој се одужи тако што ће подићи капелу изнад Светог камена. У капели се не врше богослужења – место је искључиво поклоничко. Камену недостаје хоризонтална плоча на којој се у прадавна времена служила литургија, али је остао сачуван четвртасти камени стуб носач, који је масиван и укопан у земљу због чега је остао сачуван до данашњег дана. Управо тај камен висине један метар народ зове „Свети камен“ и тврди да помаже у лечењу реуме, главобоље, зубобоље и сваке друге тегобе. Довољно је болно место прислонити уз камен и болови ће нестати.

Покров Свете Петке
Након десет година постојања манастир Свете Петке у Стублину је 1988. претворен у женски. Старешинство је поверено монахињи Марији (Петровић) а духовно руковођење протосинђелу Стефану (Ђорђевићу). Последњих 20 година манастир се све брже развија захваљујући великом броју верника који му долазе у походе. Срушене су старе кућице и сав простор испред цркве је уређен. Црква је реновирана и живописана, а дограђен је звоник.
Манастир је 2000. из румунског града Јашија, где се чувају мошти светитељке, добио покров свете Петке са јастучницом. Сваког петка у 17. часова служи се Молебан светој Петки и износи покров ради целивања бројних верника.
У околини манастира изграђен је Библијски парк односно реплике Јерусалимских светиња – Пећина Исусовог рођења у природној величини, две камене плоче са 10 Божјих заповести, умањена макета планине Синај, Христова гробница, вештачка Голгота на којој је Хрисов крст од дрвета висине 3,5 м и таблицом исписаном на грчком, латинском и јеврејеском језику на којој пише: „Исус Назарећанин, цар јудејски…“