Плете корпе које трају 100 година

У селу Овсиште код Тополе, деда Златко Павловић (72) и даље вредно ради, не марећи за године. Зимске дане проводи у својој радионици, плетући котобање – традиционалне плетене корпе које се некада користиле у домаћинствима широм Србије. Када стигне пролеће, окреће се раду у пољу, али истиче да никада не остаје беспослен.

Плетење котобања научио је сам, јер у његовом крају више није било оних који су могли да му пренесу знање.

– Одувек ме је занимало како се праве, али нисам имао од кога да научим. Купио сам један котобањ, раставио га да видим технику плетења и тако, корак по корак, савладао занат. Прва корпа није личила ни на шта, али свака следећа била је боља. Тек десета је изгледала како треба – присећа се Златко својих почетака за агенцију РИНА.

За израду котобања користи врбово прушће, које је савитљиво и издржљиво, али га је све теже пронаћи.

– Прво морам да припремим прушће, које налазим где год могу. Некад ми га донесу и људи из села. Нажалост, врба више није толико распрострањена, па је квалитетног материјала све мање“, каже он.

Један котобањ захтева 24 или 32 прута, зависно од величине. Сам поступак плетења није тежак, али је захтеван и захтева стрпљење и вештину.

– У основи је класично оплетање – прутићи се провлаче и фиксирају наизменично. Ко се заинтересује, брзо научи. Обично исплетем једну велику корпу дневно, а ако су мање, могу и две – додаје Златко.

Илустрација: Ове корпе имају бројне намене

Иако су некада биле у широкој употреби, данас их све ређе виђамо. Ипак, они који их купе знају да имају дуг век трајања.

– Ако се чувају од кише, котобањи могу трајати и до 100 година. Користе се за складиштење кукуруза, силаже, дрва, а недавно је једна жена купила котобањ да се њено унуче игра у њему – прича Златко са осмехом.

Цена ових ручно плетених корпи креће се од 600 до 1.500 динара, у зависности од величине.

Осим плетења корпи, Златко израђује и макете старих сељачких кола, као и дрвене декорације за славе. Иако му ништа није тешко, жали што млађе генерације не показују интересовање за овај занат.

– Волео бих да неко научи и настави овај посао када мене не буде, али данашња омладина није заинтересована. Сви гледају у телефоне, нико неће да ради. Ја сам одрастао у времену када је дисциплина била већа, када су се обавезе знале. Данас сви желе да зараде брзо, без труда – каже он.

Ипак, Златко не одустаје. Како каже, селу не недостаје посла, само треба бити вредан и поштовати оно што се ради.

– Свуда су паре око нас, само треба да се пронађе посао и да се ради. На селу може лепо да се заради, али треба имати вољу и трудити се – закључује овај вредни старина из Овсишта.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/kako-deda-zlatko-72-iz-ovsista-plete-tradicionalne-korpe/j6mt3nm

ФОТО: Pixabay