Обновљен иконостас стар 175 година у Пазарској цркви у Пироту

ИКОНОСТАС у Храму рођења Христовог – старој Пазарској цркви у центру Пирота изгледа као бајка. Невероватно је колико је тонски жив, поједини делови рађени су у бојама пиротског ћилима. До сада нисам видео иконостас који је до те мере раскошан у сликарству, са пажљиво осликаним стубовима. Царске двери са јеленима и рајским птицама су бајка за себе. Прелепо је и што не постоји симетрија. Ниједан цветић, нити орнамент нису поновљени. То иконостасу даје посебну лепоту.

Овако за “Новости” говори Александар Цвијетановић, конзерватор Народног музеја у Београду о иконостасу који већ две године рестаурира са колегом Ненадом Никитовићем. До сада су завршили две трећине посла, а очекују да ће комплетно обновљен иконостас заблистати пуним сјајем до краја наредне године. Посао рестаурације иконостаса широког 14 и високог пет метара изузетно је захтеван.
– Када смо први пут стали испред иконостаса, схватили смо да ћемо се рвати са огромним изазовима – каже Никитовић. – Иконостас је био девастиран, чинило нам се да ће се сваког тренутка срушити. Црвоточина је била присутна, конструкција нестабилна, а готово потпуно црне иконе су се љуспале. Позлате у првој зони готово да није било, јер је у међувремену премазивана бронзом, па ауто-лаком. Избројали смо чак 11 премаза ауто-лакова и бронзе који су морали да се скину да бисмо дошли до оригиналне боје. Иконе су чишћене алкохолом и сунђером, тако да су многе у првој зони оштећене. Недостајало је много дубрезних елемената, а на царским дверима додато је, чак, 250 делова који су отпали.

Иконостас у Пазарској цркви је настао од 1843. до 1849. године. Радили су га мајстори из више радионица. Чувени мајстори из Самокова су радили дуборезне елементе, а свака уметничка радионица је оставила свој траг. Саграђен је од добровољних прилога богатих Пироћанаца. Коштао је чак седам килограма злата.

– Пирот је некада био трговачки центар и на овом иконостасу се види утицај разних култура – говори Цвијетановић. – Потпуно је невероватно како изгледа стилски и тонски. Чудно је то што су на дуборезу комбиновали злато, сребро и сликање. Посебно нам је био интересантан део дубореза у највишем делу, на коме је представљено чудовиште Грифон. Личи на дуборезе са Тајланда.

Илустрација: Иконостас је направљен пре готово два века и коштао је 7 кг злата 

Дуборезе је радио Стојчо Стефанов Финдаков, пореклом из познате породице дуборезаца, а иконе Христо Димитров. Крст, који представља право уметничко дело, радио је зограф Трипко.

– Треба имати у виду да су у то време постојале огромне радионице, а да је главни мајстор радио прву зону – каже Цвијетановић. – То је и за позлату карактеристично. У доњој зони је највећа каратажа злата и најбоље је урађена. Интересантно је да су мајстори користили праву златну боју. Та такозвана “златна суза” говори колико је иконостас био вредан.

Оригиналне мале иконе из највише зоне су, нажалост, с временом страдале. Много икона је накнадно додато, међу њима има и руских и грчких.

– Пазарска црква је преживела многе невоље – наставља Цвијетановић. – Преживела је пожаре, поплаве… Страдала је у ратовима. Тамо где немамо елементе за реконструкцију, морамо да оставимо како јесте. У првој зони су бисери сликарства. Те иконе су најлепше, али и најоштећеније, отрвене, изгореле од кандила. Највећи проблем је недостатак дуборезних елемената у првој зони, који треба поново да се реоконструишу. Ипак, после конзерваторских радова види се мајсторство које раније није могло да се види преко прљавштине која се деценијама гомилала. Обновљени делови иконостаса некако блистају, поготову друга зона, која је сада завршена и која је изузетно очувана. Изгледа онако каква је била и када је настала.

Илустрација: Стара Пазарска црква у Пироту је проглашена за културно добро

Проглашена за културно добро

ЦРКВА рођења Христовог, или Старо-Пазарска црква у Пироту, грађена је од 29. јула до 21. децембра 1834. захваљујући добротворним прилозима богатих мештана. Градитељ цркве, тада веома познати мајстор, био је Андреја из Велеса, који је градио цркве у Нишу, Скопљу, Смедереву, Мостару и Сарајеву. Због својих, пре свега, историјских и архитектонских вредности, 1986. проглашена је културним добром. Унутрашњост цркве је веома декоративно уређена. Живопис цркве урадио је зограф Самоковлија па је самим тим урађен у познатом самоковском стилу иконописа. Монаси из Хиландара, који су живели у Пироту, у коме је Хиландар имао свој метох, такође су се заузимали као иконописци. Фреске на зидовима храма осликао је пиротски сликар Чедомир Крстић. Црква је имала неколико вредних и старих рукописаних књига.

Дуборез највише оштећен

ДРВО је било у очајном стању – каже. – Дешавало се да само позлата држи на окупу дуборезни елемент. Није било лако спасти га, јер лако може да се догоди да се распадне. Цео иконостас је, чини ми се, био у том праху. Све се држало на тананим дрвеним елементима који су били црвоточни. Скидање икона је било прави подухват. Радио сам двадесетак иконостаса пре овог, а ово је најтежи случај.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1282761/opet-blistaju-dela-majstora-zlatne-suze-pirotskoj-pazarskoj-crkvi-obnavlja-ikonostas-foto

ФОТО: Храм рођења Христовог/Пазарска црква у Пироту/ Facebook