Најлепши вез Источне Србије

Израда веза техником Штампујит један је од шест елемената нематеријалног културног наслеђа које је одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Етно мрежа је, уз подршку Министарства културе и НАЛЕД-а подржала иницијативу локалних удружења “Мисија креатива” из Кладова и “Него” из Неготина, да се у партнерству с локалним инстистуцијама ради на очувању технике Штампујит.

У питању је рељефна техника веза која полако нестаје, јер се готово нико више не бави овом врстом декорације.

Технику декоративног веза Штампујит негује влашка заједница у источној Србији углавном за украшавање свечане женске ношње. Елемент је евидентиран и идентификован на простору Неготинске Крајине и приобаља Дунава, у местима Корбово, Душановац, Јабуковац и Кладово.

„Штампујит“ је врста веза „по писму“ који се изводи техником „омчастог бода“ на плишу, а којим се у Неготинској Крајини и приобаљу Дунава најчешће украшава свечана женска ношња. Ова врста веза се изводи вертикалном убодном полумеханичком иглом различите дебљине (нумерације), тако што се на црном плишу, према исцртаној шеми, везе изразито декоративна шара, са доминантним флоралним мотивима, претежно у црвеној и зеленој боји.

Илустрација: Везе се уз помоћ вертикалне полумеханичке игле

Због начина преношења шаре која је налик штампању, техника је названа штампујит. Везе се уз помоћ вертикалне полумеханичке игле, која густим убодима на наличју тканине према шеми гради изузетно изражајну декоративну шару на црном плишу спреда. Главни декоративни елементи су флоралног карактера, а најчешће је то раскошна ружа која се понавља у бокорима или букетима.

У прошлости су, по правилу, делови женске ношње влашког и српског становништва са простора приобаља Дунава, Неготинске и Тимочке Крајине, израђивани од вуне, затим украшавани тракама од плиша са извезеним флоралним мотивима, а током XX века појављују се и поједини комади који су у целини начињени од плиша. Увођење плиша у израду ношње резултат је друштвених промена, а његова употреба одражава материјални статус породице.

Илустрација: Овим везом се најчешће украшава свечана женска ношња

Ова техника, којом су израђивани и декоративни зидни покривачи, стигла је из западне Европе у подунавски део Србије, најчешће преко супруга бродара које су са њима путовале трговачким воденим путем – Дунавом, као и разменом која је у то доба била изузетно жива у овом крају. Такав вид трговине и комуникације битно је утицао и на ношњу Влаха у овом подручју.

Извор: Етно мрежа/ МБ портал

ФОТО: Етно мрежа/ Facebook