МАНАСТИР ПРЕОБРАЖЕЊЕ КОД ЧАЧКА БИСЕР ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ СВЕТИЊА

Духовна ризница српске Свете Горе

На десној обали Западне Мораве на обронцима Овчара налази се манастир Преображење посвећен истоименом празнику који СПЦ слави се слави 19. августа. Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор кад је пред апостолима божанска светлост Христовог унутрашњег бића избила је на површину његовог људског бића и окружила његово тело.

У питању је мушки манастир који припада жичкој епархији, у народу је познат као Ново Преображење и спада у групу Овчарско-кабларских манастира које зову и српска Света Гора.

Некада се манастир налазио на супротној страни, односно на десној обали реке тик испод литица Каблара али је срушен 1911. приликом изградње железничке на његовом мести подигнута је железничка станица Овчар бања. Залагањем епископа Николаја Велимировића манастир је поново саграђен на супротној страни реке.

Како је „премештен“ на другу страну реке

Историја манастира Преображење је врло интригантна. Није познато ко га је подигао, али се претпоставља да су га као и преосталих девет у Овчарско-кабларској клисури подигли монаси са Свете Горе. Први писани трагови о овом манастиру датирају из 1525. године из којих се сазнаје да је у манастиру био организован преписивачки рад што је у то доба било изузетно важно како би се сачувале старе књиге и списи. Порушен је и запустео у време Велике сеоба Срба 1690. Више од 100 година био је пуст и заборављен све док га није обновио монах Никифор. Зна се да је био прилично скромних димензија и да је стално оскудевао у монасима. А онда је 1911. донета одлука о његовом рушењу јер се нашао на путу којим је требало да прође железничка пруга која повезује Чачак и Вишеград.

Манастир је срушен али се и данас у чачанским селима препричава несрећна судбина радника и главног инжењера коју су учествовали у његовом рушењу.

На залагање епископа Николаја Велимировића 1938. донета је одлука да се подигне нови манастир. Само место у шуми на литицама Овчар планине лично је одабрао владика Николај по чијој замисли и скицама је манастир и направљен. Подигнут је искључиво прилозима верника и до данас се поштује завет владике Николаја да манастир нема своју економију већ да живи искључиво од мисионарског рада и прилога верника. Темеље за конак у кршевитом делу подно планине пијуцима су ископали сами монаси. Нови манастир је завршен 1940. а освештао га је владика Николај Велимировић.

Лепота једноставности

Манастир Преображење је грађевина квадратне основе са плитком олтарском апсидом, ниском куполом и тремом који обухвата цркву са јужне и северне стране, а касније је дозидан и трем са западне стране. Црква је грађена од камена а све осим тамбура куполе је омалтерисано. Слагањем камена је јасно наглашен облик правоугаоних и полукружно завршених прозора тамбура. Кровови трема су под благим нагибом и покривени бакарним лимом. Трем је изграђен од низа аркада које се преко стубаца ослањају на високи парапет и двостепено профилисане капителе које се налазе на врховима стубова.

Од данас једите грожђе не само јер је Преображење већ и јер ће вам дати пуно здравих материја

Купола се ослања на зидове наоса а на угловима су изведени пандантифи односно архитектонски елементи у облику закривљеног троугла који од коцкасте основе зидова праве кружну основу за тамбур односно цилиндрични део на коме стоји купола. Ниски тамбур изнутра је кружан а споља осмостран и на њему се налази осам ниских прозора. Постоје два улаза у цркву, један са западне и други са јужне стране. Верује се да су манастир градили самоуки зидари о чему сведоче скромне димензије и лепота једноставности саме грађевине.

У унутрашњости храма фрескама је осликана купола у којој се налази лик Исуса Христа док се осликана Богородица са шестокраким звездама у позадини и налази се у олтарској апсиди.

На пандатифима су симболи јеванђелиста, а живопис и иконе на иконостасу дело су руског мајстора Ивана Мељникова из Охрида. У ризници се чува тек неколико старих књига што је још једна потврда скромности монашког живота оних који овде живе и моле се Богу за све нас.

Манастир Преображење код Чачка познат је по бројним чудима исцељења. Посебно је гужва о истоименом празнику 19. августа кад се окупе болесни да потраже спас и како би им свештено лице очитало молитву за лично оздрављење. Посебан значај манастир има у лечењу стерилитета. Пре самог чина молитве брачни пар је дужан да пости 40 дана, да се исповеди и причести. Претходно набаве са Хиландара по једно зрно сувог грожђа чудотворне лозе која расте на месту где било положено тело светог Симеона Мироточивог. Супружници грожђе поједу након причешћа а непосредно пред молитву. Према бројним сведочењима како је ова светиња преобразила народ и чачански крај тако је преобразила и животе оних којима је помоћ била потребна.

Српска православна црква и њени верници обележавају један од 12 великих Христових празника, Преображење Господње

Овим празником црква се присећа Христовог преображења на гори Тавор у Израелу, односно дан када је сам најавио своје страдање.

Како пише у јеванђељима, у једном тренутку се Исус Христ преобразио – засијао је као сунце, а уз њега су се појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија. Са небе се зачуо глас: Ово је син мој мили, који ми је по вољи, њега послушајте.

Драгана Петровић