МАНАСТИР ЗОЧИШТЕ У КОЈИ С ПОШТОВАЊЕМ ДОЛАЗЕ И АЛБАНЦИ

Место Божје силе и чуда исцељења

 

Косово и Метохија билу су у 14. веку политичко и духовно средиште средњовековне Србије. Нигде на тако малом простору није саграђено више манастира и цркава као овде. Само краљ Милутин је подигао више од 40 манастира које су зидали најбољи византијски неимари.

Сачуване фреске у српским светињама већ стотинама година изазивају дивљење и представљају ремек дело српског фрескосликарства које би требало да буде културно наслеђе не само српског народа већ целог света.

Косовски манастири и цркве вековима су би на мети оних који не верују ни у свог, а камоли туђег Бога, немилосрдно их палећи и пљачкају не плашећи се казне ни земаљске ни Божије. На Косову је само од 1999. године уништено 150 српских цркава и манастира, покушано је да им се затре сваки траг али су се светиње издизале из пепела пркосећи сили и уништењу.

Један од тих је манастир Зочиште у који скрушено улазе и Албанци доводећи болесну децу и причајући о чудима која се овде дешавају.

 

Албанци га срушили па се покајали

 

Манастир Зочиште се налази у истоименом селу пет километара југоисточно од Ораховца. Манастир је саграђен у 14. веку у време владавине Немањића на остацима старе византијске светиње, али је његов ктитор непознат. На месту данашње светиње пронађени су ранохришћански надгробни споменици из 4. века, као и керамика из 3. и 4. века. Први писани документ у коме се помиње је повеља Стефана Дечанског из 1327. године. По народном предању црква је 300 година старија од Дечана и верује се да је задужбина неког од Немањића. Испод цркве налази се извор Врело, чија се вода у народу сматра лековитом, као “лечилиште за очи”, па отуда име Зочиште за село и  манастир.

Манастирска црква посвећена је Светим Врачима Козми и Дамјану чије мошти се чувају у овој светињи. Црква је грађена као једнобродна грађевина са полуобличастим сводом и нешто широм припратом од наоса. Зидана је неправилним тесаницима, а унутрашњост је била украшена богатим фрескама од којих најстарије потичу из 14. века. Посебном лепотом истицао се дрворезбарени иконостас са царским дверима. Манастир је имао и минеј (богослужбене књиге) из 15. века који се чувао Народној библиотеци али је изгорео приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. У црквеној ризници чуване су бројне драгоцене иконе и као највећа реликвија мошти Светих Врача Козме и Дамјана заштитника лекара која се вековима биле познате по својим чудотворним исцељењима.

У септембру 1999. албански терористи су минирали цркву и срушили је готово до темеља, али је она у славу Бога обновљена 2006. године.  За изградњу је коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној. Највећа светиња манастира, целебне мошти Светих Врача Козме и Дамјана су сачуване и биле су манастиру Сопоћани, али су после обнове враћене у саборни храм у Зочишту где се налазе и данас.

 

 

Чуда у Зочишту

 

Манастир Зочиште надалеко је чувен по чудотворним исцељењима. У њега долазе људи свих вероисповести, често и Албанци. Након дивљачког рушења светиње како се и даље шапатом препричава међу Албанцима у овом крају почеле су да се ређају несреће једна за другом породицама рушитеља. Албанке су долазиле на рушевине православног храма да се моле за своје најмилије, а на порушеном камену остављали су и поклоне не би ли се искупили за свој грех. Монаси су се у манастир вратили већ 2004. кад се започело са обновом а радови су завршени крајем 2006. кад су у манастир враћене мошти светаца. Светиња је ограђена бодљикавом жицом а чувају га, колико могу,  припадници КФОР.

Према речима једног руског свештеника лично је присуствовао и документовао излечење албанског дечака кога су родитељи довели из Немачке. Лекари нису могли да му помогну па су спас потражили у српској светињи. Кад је руски свештеник упитао оца дечака како то да он као муслиман долази у српску цркву Албанац је одговорио: “Сила је овде!“

И долазе по спас у Зочиште људи са свих страна света и свих вероисповести, а монаси их прихватају све без разлике. И прича се о чудима како су неми проговорили, слепи прогледали, душевно болесни оздравили испод моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана.

И нису чуда само у исцељењу већ и у чињеници да у ову српску, православну светињу долазе они који су храм рушили и Србе протеривали, долазе по помоћ и исцељење. Бог бира где ће да буде, а не људи, а манастир Зочиште је свакако једно од тих светих места.