МАНАСТИР ДРЕНЧА КОД АЛЕКСАНДРОВЦА

Душманица се уздигла из рушевина

У срцу жупских винограда где рађа најслађе грожђе и где се од вајкада прави најбоље вино, пет километара од Александровца, налази се манастир Дренча у близини истоименог потока. Дуго је чувао рушевине старе цркве „Душманице“ како су је звали мештани, али и бројне тајне које су светлост дана угледале после 600 година током реконструкције ове светиње. У ову цркву, каже легенда, често и радо је долазио кнез Лазар Хребељановић, а како и не би кад је манастир подигао његов витез. Данас, манастир Дренча се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Задужбина Доротеја Хиландарца

Манастир је израђен у периоду између 1350. до 1355. године. Дренчу је као своју задужбину подигао некадашњи велможа кнеза Лазара, трећи хиландарски игуман Доротеј са сином и Данилом ИИИ који је касније постао патријарх Српске православне цркве. Овај манастир помиње се и у Жичкој повељи из 1382. која је рађена на зеленој свили и са воштаним печатом чува се у манастиру Свети Пантелејмон, на Светој Гори.
Нажалост, после турских освајања 1454. године, Дренчу су готово до темеља срушили Турци. Зарастао у коров и заборављен манастирски комплекс је вековима пропадао. Како спада у изузетно ретке грађевине српске средњовековне сакралне архитектуре 1952. доноси се одлука да се обнови манастирска црква посвећена Ваведењу пресвете Богородице. Међутим, било је потребно да прође још 60 година да црква и буде реконструисана и засија пуним сјајем, а раскошном лепотом опчини све који у њу долазе.
Приликом обнављања ове светиње у југозападном углу наоса у цркви откривена нетакнута зидана гробница ктитора Доротеја, која је била затворена каменим плочама. Око цркве пронађен је средњовековни некропол, а западно од храма откривени су темељни остаци манастирског конака с краја 14. и почетка 15. века. Пронађени су и вредни фрагменти моравске керамике, вероватно кухињске и за то доба врло луксузне, као и фрагмент зооморфног изливника који је прави раритет. Претпоставља се да је могао припадати изузетно скупој култној посуди акваманила која се користила у ритуалном обреду прања руку.

Веза Дренче и Хиландара

По стилу, Дренча припада раној Моравској школи. Манастирска црква посвећена Ваведењу пресвете Богородице је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу. У архитектонском смислу специфична је јер се основа шири са запада ка истоку, има крстасте сводове над просторима протезиса и ђаконикона. У питању су просторије из ранохришћанских цркви које су се налазиле код јужне стране улаза у храм у коју су верници остављали намирнице као прилоге за манастирско братство. Служиле су и као једна врста оставе у којој су чувани разни освештани предмети потребни за богослужење. Простор над певницама је полукружни, олтарски део петостран а аспиде четворостране. Клесани украси са необично компонованим људским фигурама, животињским и цветним мотивима био је некада обојен. Храм је са спољне стране украшен необичном каменом декорацијом. Већ на први поглед види се велики утицај Хиландара који је био узор градитељима Моравске школе, тачније споменика насталих у време кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића. Нажалост зуб времена и турски освајачи уништили су оригиналне фреске у овом храму.

Приликом рестаурације храма уређена је порта, направљен конак, а манастир је поново заживео 2005. године. Дренча је у почетку била мушки манастир, а први игуман био Данилом ИИИ. Међутим, након обнове СПЦ је одлучила да овај манастир буде дом за монахиње. Прва се у њега уселила монахиња Фотина, која је постављена за игуманију манастира. Како кажу они који су имали част да је упознају, мати Фотина је нежна према људима који долазе у манастир, али и према биљкама које брижно суши како би остала зелена или боја цвета. Од лековитих трава праве се мелеми за разне бољке од болова у синусима и костима, до креме против убода инсеката и комараца.
Ипак, Дренча је од памтивека позната по вину и ракији, па од те традиције не одустаје ни сестринство. Вино је првокласно, али и ракија од грожђа, кајсије, дуње и крушке, као и ципуру пиће слично мастики. Ракије манастира Дренча су више лек него пиће. Праве се у малим количинама и служе за по једну ујутру. Лек су и ликери од ароније, дрењина, купина, малине који служе за спуштање температуре, јачање организма, уношења великих количина витамина Ц.