Заборављено, а тако здраво поврће

Оно што се често заборавља јесте да су људи Европе јели основне јестиве биљке пре него што су кромпир и паприке уопште стигли. Те важне прехрамбене биљке пуниле су њихове подруме, али су у 21. веку готово заборављене. У историјским књигама о повртарству тек се повремено спомињу, обично с напоменом “некада узгајане”.

Само зато што су пале у заборав, не значи да ове биљке више нису јестиве, корисне и храњиве као што су биле пре стотина година. Овај попис неправедно заборављених биљака може вам пружити инспирацију да их поновно уведете у своје вртове и кухиње.

Лукаста козја брада
Потиче из подручја Медитерана, а користили су га Грци и Римљани. До прошлог века, ова рођака маслачка била је популарна у Европи и Сједињеним Државама. Изузетно је отпорна на хладноћу и може се чувати у земљи до тренутка конзумације.

Назива се и биљком каменица јер њен кувани корен наводно има укус попут каменица, иако неки кажу да више наликује шпарогама или срцима артичока. Расте слично као шаргарепа, а листови и изданци су такође јестиви. Козја брада има и прекрасан цвет. Сви млади елови козје браде су јестиви и укусни.

Шпански змијак

Шпански змијак је врло слична Лукастој козјој бради. Ова издржљива, медитеранска вишегодишња биљка има укусни, дуготрајни корен и лако се узгаја. Познат и као црна шпарога, дуго се користио као лековита биљка, а тек се касније припремао као поврће. Брзо оксидирајућа кора шпанског змијка излучује излучевину налик млеку те релативно брзо мења боју, а само је унутрашњост коријена јестива.

Ова биљка интензивно је пикантног и благо орашастог окуса те се може пећи, пржити у дубоком уљу или кувати на пари.

Пастрњак
Пастрњак је рођак шаргарепе с укусом слатког, зачињеног кромпира када се кува. Ова издржљива биљка најбоље напредује у хладнијим климатским условима и преферира добро дренирано тло богато органским састојциа.

Сјеме пастрњака се сеје директно у земљу чим се тло може обрадити у пролеће, на дубини од 1-2 цм с размаком између биљака од 10-15 цм. Пастрњак расте полако, али је врло отпоран, те се може чувати у земљи преко зиме, гђе постаје слађи кроз смрзнуте ноћи.

Пастрњак се користи на разне кулинарске начине: печењем у пећници, кухањем или као састојак у пиреима и печеним јелима. Пре него што је шећер постао популаран, пастрњак се користио као природни заслађивач. Ова биљка, коју су уживали Римљани и касније Европљани, данас је доступна у већини каталога семена и заслужује повратак у модерне вртове и кухиње због своје нутритивне вриједности и свестраности у кувању.

Илустрација: Репа припада породици купусњача, пружа двоструку корист јер се користе и корен и лишће

Репа
Репа је једна од најстаријих култивисаних биљака и у пољопривреди позната по својој издржљивости и лакоћи узгоја. Ово поврће, које припада породици купусњача, пружа двоструку корист јер се користе и корен и лишће.

Репа је изузетно отпорна биљка која се најбоље узгаја у хладнијим климатским условима. Сади се директно у земљу у рано пролеће или касну јесен, на дубини од 1 цм с размаком између биљака од 10-15 цм. Преферира добро дренирано тло богато органским састојцима и захтева редовно заливање како би се спречило пуцање корена.

Корен репе се бере када досегне промер од 5-10 цм, обично 30-60 дана након садње, док се листови могу брати кад досегну довољну величину за конзумацију. Репа се може припремати на различите начине: печењем у пећници, кисељењем, те кориштењем свежих листова у салатама или куваних као зеље.

У многим европским земљама репа заузима посебно место у традиционалној кухињи, као састојак у варивима, кисело поврће или припремљена с маслиновим уљем и лимуном.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/povrce-na-koje-su-svi-zaboravili-evo-kako-da-ih-ponovno-uvedete-u-svoje-vrtove/bccsqv1

ФОТО: Pixabay