Бака се досетила како да јој не пропадне девојчка спрема

ДЕВОЈАЧКА спрема, коју су најчешће чинили ткани ћилими, везена постељина и хеклани столњаци, одавно не брину девојке пред удајом, јер су и девојачка спрема и мираз превазиђене категорије.

Већина девојака и не уме да везе, плете, хекла, а разбој за ткање има ретко која сеоска кућа, али ни он не служи својој сврси, већ је више експонат, остао у аманет. Биљана Јовановић (66) из Малог Поповића код Јагодине и даље везе, шије, тка, хекла, израђује предмете макраме и декупаж техником.

Предмете које је њена мајка Љиљана донела у мираз и оно што је остало од девојачке спреме њене баке Живане пажљиво чува. Од свега тога и десетине других старинских предмета, пре петнаестак година, направила је својеврсни етно-музеј и то у некадашњој гаражи. На самом уласку у свет прошлости налазе се врата стара више од сто година, која је донела од рођаке из Крушара.

– Та дрвена врата с краја 19. века, која сам репарирала, најастирији су “експонат” у мојој богатој колекцији етно-предмета. Ту је и зелени кревет с краја прошлог века, на ком сам се играла као дете и који сам изнела из куће рођака која се урушавала. Прекрила сам га чаршафом који је баба Живана везла за мираз, када се удала 1939. године, ту је и бакин девојачки шифоњер, али и сточић из мираза маме Љиљане – набраја Биљана.

 

Илустрација: Некад су девојке у мираз доносиле везене предмете од кошуља до столљака и јастучића

Ова вредна и креативна жена, која је у 42. години постала инавалидски пензионер, каже да је традиција девојачке спреме престала још у време када се она удавала, али је зато сачувала све што је израдила сама или што су мајка и бака урадиле за сестру и њу. Она толико воли предмете који су јој веза са прошлошћу, да је у стању да сатима седи на омиљеном кревету и да чита часописе или да поносно гледа своје “богатство”, готово свакодневно брише прашину с предмета и често им мења распоред.

– Старе ствари сакупљам од када знам за себе. Сачувала сам чак и јастуче, мој први вез, коме ме је научила бака Живана и који сам урадила пре него што сам пошла у школу. Када су рођаци и комшије сазнали за мој етно-кутак, почели су да ми поклањају старе ствари. Неке ствари сам сама репарирала, а за неке сам ангажовала мајстора – каже наша саговорница.

Биљана би била најсрећнија када би њена унука Ива, која већ ради декупаж, била њена наследница у изради ручних радова у чувању етно-ствари.

Опуштање у кошу
ПОШТО је етно-кутак крцат стварима, Биљана је недавно кош у коме се некада складиштио кукуруз претворила у оазу за опуштање. У њега је убацила војнички кревет, а простор је украсила пресом за цеђење сира, справом за пуњење муниције, гребене за гребенање вуне.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1477336/starine-veza-prosloscu-bogatstvo-etno-muzej-biljane-jovanovic-malog-popovica-napravljen-nekadasnjoj-garazi