Није било ни дилеме шта ће бити тема још једне банатске „ијаде”, кажу организаторке из овдашњег удружења „Вредне руке”. Орах је величанствен и од њега су колачи најлепши, кратко и јасно бране своју идеју.

„Орах је биљно месо, једна од најквалитетнијих биљака које уопште постоје. Ми имамо много стабала, а ово доба године је његово време и нисмо се двоумиле када је једна наша чланица дала оригиналан предлог, јер овакве манифестације у Србији нема. Нико се још није сетио да ораху посвети дан, а од њега се свашта може направити, и слатко, и слано, и пиће. Е, у томе се овде жене такмиче, која је справила најлепши колач, па и која је најспретнија у крцкању ораха, а жири су наше професионалке за колаче и торте”, објашњава Ружица Грубанов, прва међу Црепајкама окупљеним око младог удружења, које настоји да се посвети и хуманитарном раду, па и едукацији и обуци младих домаћица.

Да им то већ полази за руком, потврђују и резултати надметања, јер су најсјајнија одличја остала у Црепаји и отишла у руке Ђурђине Филиповић, за најуспелији колач, док је најспретнија у чишћењу ораха била Данијела Ристић.

На „обавезну тему” и с почетним ентузијазмом окупљање је било у сеоском парку, крај месне заједнице, која је, такође, припомогла у организацији, те се нанизало тематски украшених штандова колегиница из Ковачице, Падине, Уздина, Опова, Самоша, Сакула и Качарева и Овче, док је подмладак КУД „Свети Сава” зачинио отварање премијерне „Орахијаде”. А, ту је било свега – старинских пита, облатни, орасница и орашчића из калупа, па торти, чупаваца, ружица од теста с умешаним орасима, звездица, правих и „лажних” баклава без кора – све пуњено, па још посуто орасима.

Било је и такозваних „сувих” посластица, па су жене из Падине изложиле Василицу, обредни колач за истоимени празник, од меда, шећера и масти, а Самошанке су да се представе одабрале „Анђин колач”, јер је укусан, брз и лак да се направи. Понуда је разнолика, али све учеснице су сагласне – орах је краљ слатког кулинарства, мада, може он и у слана јела, кажу, највише у салате, па и у ролате.

Има још разлога зашто се нова манифестација Србије, „Орахијада”, овог лета родила баш у Црепаји. Мештани који дуже памте причају да је некада на ободу овог села постојао део Стари виногради, те су се уз чокоте лозе ту простирале плантаже разноразног воћа, а понајвише ораха. То није заборављено, а ово село се не разликује од других у Банату, у којима нема куће дуж шора, а да не ужива у хладу каквог ораја, који може да баци сенку и са 35 метара високе и разгранате крошње.

Света воћка

„Његово величанство”, како га назваше Црепајке, изузетно је цењен на нашим просторима, а његова мултифункционалност подиже му и цену, те се узгојем и продајом може добро и зарадити. Ипак забележена су нека опречна мишљења, у појединим митологијама орах је потпуно оцрњен, док га друге културе и данас сматрају светим воћем, због чега је и део различитих верских обреда, најчешће као симбол плодности.

Иначе, ораси су рангирани изнад кикирикија, бадема, пекан ораха, пистаћија и других орашастих плодова и сматра се најздравијим, хранљивим, заситним, а осим плода и његовом младом лишћу приписује се лековитост.

Дуговечан и родан

Ораховом дрвету је потребно 15 година да достигне зрелост и почне да рађа, а просечно дрво плод даје око 45 година. Садржај масноћа у орасима скраћује им рок трајања и чини их склонијим труљењу, па их зато треба чувати у фрижидеру.