Мистерије Старе планине последњег бастиона дивљине

На југоистоку Србије, тамо где се моћне стене сударају са бескрајним пашњацима, простире се Стара планина — планински масив који многи називају последњим бастионом дивљине и аутентичног живота. Ово пространство, где природа још увек диктира ритам дана, чува не само јединствене пејзаже и ретке биљке, већ и животињске врсте које су вековима симбол опстанка и слободе.

Једна од тих врста је буса, стара аутохтона раса говеда, коју мештани с љубављу зову и „српска буса“. Ова скромна, али невероватно издржљива животиња прилагођена је суровим условима планинских пашњака. Са својим релативно малим растом, лаганом конституцијом и снажним инстинктом преживљавања, буса је вековима помагала сеоским домаћинствима да опстану у забаченим селима Старе планине. Некада се користила као радно говече, али и као поуздан извор млека и меса, чак и у најтежим временима. Посебно је цењена због скромности у исхрани и способности да издржи дуге зиме без пуно неге.

Илустрација: Буса је стара, аутохтона врста говеда која живи на Старој планини

Упркос томе што су модерни трендови у сточарству готово истиснули ову расу, данас се све више стручњака и локалних узгајивача залаже за очување буса говеда као дела културног и биолошког наслеђа Србије. Она није само симбол прошлости, већ и подсетник колико је прилагођеност природи драгоцена у времену климатских промена.

А ако помислите да је буса једини чувар дивљег духа овог подручја — варате се. На обронцима Старе планине, нарочито у њеним пространим високогорским пределима, и даље лутају дивљи коњи. Њихова појава делује као призор из неког вестерн филма: ујутру се могу видети како трче преко маглом прекривених ливада, грациозни и поносни, непривезани и неукротиви. Верује се да потичу од домаћих коња које су људи у прошлости напустили или пустили, а они су се током деценија прилагодили животу у природи и поново постали дивљи.

Дивљи коњи Старе планине преживљавају захваљујући доброј организованости у крду и способности да пронађу храну чак и у најсуровијим зимским месецима. Њихов опстанак говори о невероватној отпорности животињских врста када им човек не стоји на путу.

Илустрација: Дивљи коњи Старе планине преживљавају захваљујући доброј организованости у крду

Али Стара планина чува још много тајни, осим својих чувених говеда и коња. Она је дом ретких орлова, сурих и белоглавих, који круже над литицама као чувари планине. Ту се налазе и мистичне пећине, попут Трновачке пећине, са својим подземним рекама и сталактитима који личе на природне катедрале. Легенде кажу да се дубоко у њеним масивима и данас скривају трагови старих цивилизација и благом заборављених народа који су ту живели пре хиљада година.

Туристи све више откривају лепоте Старе планине, али ипак најлепши тренуци припадају онима који се у рано јутро запуте у забачена села, где се још чује глас говеда, осећа мирис димљеног сира и где је време, чини се, стало.

Ако некада пожелите да побегнете од градске гужве и поново се повежете са природом, Стара планина ће вас дочекати раширених руку — са својим бусама, дивљим коњима и причама које и даље шапућу ветрови изнад ових величанствених литица.

Извор: Етно Србија