Прво што угледате на путу до етно дела, провлачећи се кроз џунглицу у предњем дворишту, наилазите на дрвени забат направљен 1890. године, а који је Магда сачувала од уништења, кад већ кућа којој је припадао, није успела да се спаси зуба времена.

– Ово је направљено у Торњошу, јер је овде била радионица која је прерађивала дрво, па замислите ви каквим су алатима тада успели овако нешто да направе – прича нам наша домаћица, показујући на детаље забата на које посебно вреди обрадити пажњу. – Свашта ја још кријем овде… Али прво морамо проћи кроз капију коју држе два дрвена стуба од којих је мајстор симболично направио мене и деду.

„Молим кости“ пише на мађарском, на једном порцеланском тањирићу са насликаним псом који у устима држи коску, што указује да су ондашњи људи заиста на све и свакога мислили.

– Све документујем шта сам од кога добила икад је тај предмет настао – показује нам Магда на мале свете књиге и њен печат у њима, као знак да је она њихов последњи поносни власник. – А видите ову греду овде у дневној соби? Гости када би дошли, прво би у њу погледали. Ако на њој виде да висе и женске ствари, то је значило да је и жена имала право да се укључи у разговоре, а ако су биле само мушке ствари, онда жена није имала реч у кући!

Магда, осим што изгледа води главну реч у свом дому, осим чувања старина, бави се и ткањем тепиха, прављењем разних предмета од кукурузовине, а прави и лутке, што од вуне, што од осталих материјала. У сваком случају, толико се тога има испричати о овој вредној дами, али је најбоље да се упутите ка Торњошу и покуцате на њена врата, а она ће вас врло радо угостити у увести у неки нови а заправо стари свет.

Текст и фото: Леа Радловачки

Фото галерија и насловна: https://vojvodina.travel/ 

Извор: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/neki-novi-zapravo-stari-svet-magde-sabo-04-09-2023