Како је змијањски вез освојио чак и Швајцарце

Људи који су далеко од родне груде, али не заборављају своје коријене, са великом преданошћу љубав према родном мјесту преносе на своје потомке, успијевајући чак да заинтересују и уздржане Швајцарце за традицију и обичаје Мањаче, Бањалуке и Крајине.

Овим ријечима чланице Хуманитарног удружења жена “Дуга” описале су мисију Бањалучана који живе у швајцарском граду Луцерну, гђе је организована манифестација на којој је представљен змијањски вез.

– Ова манифестација није само била прилика да представимо љепоту змијањског веза, већ и да људима широм свијета прикажемо важност очувања културне баштине и љубав према родном крају – казали су из “Дуге”.

Предсједница овог удружења Слободанка Ристић Гашић истакла је за “Глас Српске” да су Швајцарци, али и наши људи који тамо живе, били одушевљени њиховим рукотворинама.

– Манифестацију су обогатили и глумци Градског позоришта “Јазавац”, Народног позоришта Републике Српске, Хилда Хрекес пјевачица етно-групе “Траг” и Радован Ивановић, европски првак у свирању на хармоници. Одиграна је представа “Око свијета на тротинету” па смо посјетиоце упознали са нашом културом и кроз глуму и традиционалну народну музику – казала је Ристић Гашић.

Илустрација: Змијањски вез је пре 10 година уврштен на УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине као прво нематеријално богатство БиХ

Према њеним ријечима, многи су куповали рукотворине са мотивима змијањског веза.

– И Швајцарци су били врло заинтересовани. Један човјек који није знао ни ријеч српског или енглеског језика, купио је два пара приглавака украшених мотивима змијањског веза. Онда су нам земљаци помогли да се споразумијемо са њим и објаснимо му шта је то. Он је са одушевљењем слушао о нашој традицији и одговорио да је већ био у Бањалуци, али да је планира поново посјетити. Рекао је да ће, када се то деси, посматрати наш град у сасвим другом свјетлу – испричала је Ристић Гашић.

Змијањски вез је прије деценију уврштен на УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине као прво нематеријално богатство БиХ.
Тако је ова посебна техника коју су практиковале жене на Змијању, висоравни поред Бањалуке, постала свјетско добро.

– “Дуга” је са Завичајним удружењем “Змијање”, КУД-ом “Веселин Маслеша” и надлежним институцијама од самог почетка учествовала у остварењу овог сна. Тако је овај, по много чему јединствен вез, 26. новембра 2014. године доспио тамо где му је мјесто – казали су из Удружења “Дуга”.

Илустрација: Вредне жене из Хуманитарног дружења Дуга из Бања Луке

Од тада, како су истакли, један од приоритета овог удружења јесте развијање свијести о змијањском везу кроз промоције, едукације и радионице.

– Већ четири године организујемо Малу школу змијањског веза за ђецу, а тајне овог веза имали су прилику да открију и старији суграђани – поручиле су бањалучке хуманитарке.

Чланице Удружења “Дуга” успјеле су лани да извезу најдужи традиционални пешкир на свијету украшен змијањским везом и да оборе Гинисов рекорд.

– Пешкир је био дуг 31 метар, на њему су радиле 43 везиље, од чега 12 ђевојчица и ђечака из Мале школе змијањског веза. Пешкир краси 155 мотива, а завршен је за мање од осам часова. Рекорд је постигнут у три категорије, односно најдужи традиционални пешкир на свијету, највећи број везиља које је радило на пешкиру и најбрже извезен пешкир – седам часова и 47 минута – истакли су из “Дуге”.

 

Извор: https://seesrpska.com/naslijedje/kako-je-zmijanjski-vez-osvojio-svajvcarce-3-12-2024

ФОТО: Facebook/ Хуманитарно удружење жена Дуга Бања Лука