Његош је сахрањиван чак шест пута!

Стотине великих личности, владара, научника или уметника имало је животе препуне контроверзних догађаја али је само једна од највећих личности у бурној историји Балкана шест пута сахрањивана.

Вечно коначиште Петра Петровића Његоша разарано је два пута. Прво је Аустроугарска монархија 1916. године желела да на симболичан начин рушењем капеле казни Црну Гору и Србију због отпора и на том месту подигне споменик цару Фрањи Јосифу. Други пут црногорски комунисти одлучили су да разруше заветну капелу владике Рада на врху Ловћена, да чувару Пећког трона свуку владичанску одору, погазе његов завет и сахране га у гранитном маузолеју.

Рушењем капеле, за коју су тврдили да није његова него капела краља Александра, хтели су да покажу да Његош заправо нема никакве везе ни са српском црквом, ни са српским народом.

Илустрација: Бурна збивања везана за гробно место Петра II Петровића Његоша/ ФОТО: Printscreen Youtube/

Његошева капела на врху Ловћена постала је место велике политичке, историјске постхумне битке, у којој се један гроб, у разним ерама, под разним империјама, користи као раскрсница у схватању припадности вере, народу или идеологији у балканској историји.

Радио-телевизија Србије од 25. јануара емитује серију од пет епизода о бурним збивањима везаним за гробно место Петра Другог Петровића.

У првој епизоди говори се о изградњи капеле и Његошевој последњој жељи да га сахране на врху Ловћена. Ипак, када се упокојио 31. октобра 1851. на Ловћену је било невреме, па је сахрањен у Цетињском манастиру. После неколико година премештен је у капелу на Ловћену, где је почивао док Аустроугари нису окупирали Цетиње. Тада почиње постхумни прогон владике Рада…

Продукција: Видеокрафт медиа
Сценарио: Батић Бачевић и Никола Тркља
Редитељ: Миљан Глишић

Извор: https://slobodnahercegovina.com/sumrak-lovcena-njegosev-zavet-nova-dokumentarna-serija-na-rts/#google_vignette

ФОТО: Wikipedia/ Владика Петар II Петровић Његош у народној ношњи 1847. године, уље на платну, Јохан Бес. Изложен је у сталној поставци портрета Његошевог музеја – Биљарда, у Цетињу.