Један од најлепших храмова у срцу Београда крије тајне

У срцу Београда на ободу Ташмајдана, једног од најлепших паркова у српској престоници, налази се црква Светог Марка. Велелепна грађевина која је до Другог светског рата важила за највећу цркву у Београду има занимљиву прошлост која је тесно испреплетана са историјом српског народа.

Гробница Обреновића

Саграђена је на месту некадашњег платоа камнелома одакле су Турци вадили камен и њиме градили многе објекте у српкој престоници. Грађена је у непосредној близни некадашње мале црквице и гробљанске капеле Светог Марка из доба кнеза Милоша Обреновића, која је пак сазидана на темељима још старије палилулске цркве испред које је 1830. био прочитан хатишериф турског султана о независности и кнежевском устројству Србије. Црква је сматрана за гробницу породице Обреновић. Некадашње гробље које је некад ту налазило измештено је на садашње Ново гробље у Рузвелтовој улици, а плац је у аманет кнезу Милошу оставио његов пријатељ и богати трговац Лазар Панча родом из Катранице у Македонији са жељом да се на том месту подигне цркву за његову душу. Кнез је ипоштовао жељу пријатеља, саградио цркву у којој је сахранио најстаријег сина кнежевића Милана лево од западних врата унутар самог храма. Након крвавог мајског преврата 1903. и убиства краља Александра и Драге Обреновић они су сахрањени у овој црквици. Првобитни храм или гробљанска црква како су је звали тешко је оштећена и запаљена током нацистичког бомбардовања Београда на Цвети 13. априла 1941. а годину дана касније његови остаци су потпуно уклоњени.

Илустрација: Инспирација за овај велелепни храм био је манастир Грачаница

Градња данашње цркве Светог Марка почела је 10 година пре Другог светског рата. Зидање је започето 1931. у време владавине Александра I Карађорђевића познатог као Ујединитељ, који је убијен у Марсељу три године касније. Његова смрт, али и сталне свађе међу неимарима значајно су утицале на градњу која је трајала пуних осам година. Архитекте браћа Крстићи били су инспирисани Грачаницом, али по њиховом плану београдска црква је била много грандиознија. Идеја била да овај храм постане нова престона црква Краљевине Југославије која би могла да прими велики број људи поводом црквених свечаности и државних празника. И заиста је тако, јер током богослужења овај храм може да прими више од 2.000 душа.

 

Грејање и електрична звона

Грађена је у облику двоструко уписаног крста, а сама грађевина је дуга 62 метара, широка 45 метара, док је висина главне куполе до крста 60 метара. Има припрату са галеријом и високим звоником, петострану олтарску апсиду и пет купола. Ово је био први црквени објекат који је спојио српско – византиско наслеђе у изградњи са савременим достигнућима тог времена и прва црква која је имала централно грејање и електрична звона. Фасада је од две врсте камена: светлог беловодског пешчара из околине Крушеваца и црвеног грзанског камена из Грзе недалеко од Параћина.

На самом улазу у цркву изнад врата налази се велелепни мозаик Светог апостола и јеванђелисте Марка ( рад Вељка Станојевића) док се у унутрашњости у срцу главне куполе налази највећи богородичин мозаик на свету “Пресвета Богородица шира од небеса”, као и друге велелепне мозаичке иконе од мурано стакла (дело сликара Ђуре Радловића).  У унутрашњости, испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. Иконостас је урађен у мермеру по пројекту архитекте Зорана Петровића, а храм има чак три олтара по чему је јединствен. Поред централног, налазе се два бочна олтара посвећена светом деспоту Стефану Лазаревићу и Преображењу господњем. У олтару цркве Светог Марка осликан је као светитељ са ореолом патријарх српски Павле који још увек није канонизован, али кога је народ из љубави још за његова живота прогласио за свеца.

Илустрација: У цркви Светог Марка налази се највећи мозаик Богородице 

У јужном делу наоса налази се саркофаг са моштима цара Душана, које су пренете 1927. из царске задужбине манастира св. Арханђела код Призрена прво у Патријаршију, а потом 1968. у цркву Светог Марка. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. Последњи краљ из династије Обреновића краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин су сахрањени у крипти цркве, у којој се осим њих налази још неколико владика и чланова династије Обреновић, као и земни остаци првог ктитора мале цркве, трговаца Лазара Панча.

У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века, али и Богородица „Одигитрија“ са Христом из 16. века дело италијанско- кристских мајстора. Налази се испред олтара са леве стране у засебном дрвеном трону, посебно стилизованом, у којем је после рестаурације постављена. Чак и спољашњи и унутрашњи стубови су богато украшени, док на масивним дрвеним вратима стоји стари звекир. У црквеној ризници чувају се бројна важна документа која сведоче о историји Србије и српског народа. Својом величином црква Светог Марка на Ташмајдану улива страхопшотовање, али кад посетилац  крочи у унутрашњост храма опчини га лепота и раскош, али и осећај мира какав се може наћи само у православним светињама.

Извор: Агробизнис магазин