Ђунис чува тајну више од века и обележава велики празник

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису данас, 14. октобра, обележава своју храмовну славу, а ова светиња надомак Крушевца једно је од значајних места ходочашћа у овом делу Србије. На празник Покрова Пресвете Богородице верници долазе да присуствују богослужењима, помоле се за здравље и мир својих најближих и пронађу духовни спокој
Посебно место у историји манастира заузима предање о тринаестогодишњој Милојки Јоцић, којој се, према црквеном предању, Пресвета Богородица јавила 24. јула 1898. године, док је са сестрама радила у пољу. Када је кренула на извор по воду, девојчица је доживела сусрет који ће обележити историју овог места. Према предању, Богородица јој је поручила да се ту подигне црква, уз обећање да ће се на том месту исцељивати болесни.

Са овом причом повезан је и извор који се налази у манастирском комплексу, као и мотив воде која је потекла из камена. Управо је тај догађај послужио као инспирација за роман „Вода из камена“ књижевнице Љиљане Хабјановић Ђуровић, кроз који су многи читаоци упознали Милојкину причу и духовни значај Ђуниса.

Први дрвени храм на овом месту подигнут је 1934. године, по благослову владике Николаја Велимировића. Изградња великог храма започета је 1977. године, а радови су настављени након прекида и завршени почетком двехиљадитих.

Манастир је данас препознатљив по великој цркви, мањем храму, манастирским конацима и извору који посећују верници.

Празник Покрова Пресвете Богородице посвећен је веровању у њену заштиту и молитвено заступништво. За вернике који долазе у Ђунис, овај дан представља прилику за молитву, сусрет са светињом и повратак вредностима које се преносе кроз породицу и традицију.

Уочи празника, верници су током ноћи пристизали у манастир Ђунис, где су се окупљали у порти и чекали јутарњу литургију. Многи су време проводили у молитви, са упаљеним свећама, док су поједини погледи били усмерени ка небу, у складу са веровањем које се везује за ово светилиште и предање о јављању Пресвете Богородице.

Илустрација: Манастир Ђунис данас је обележио своју славу Покров Пресвете Богородице 

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису данас, 14. октобра, обележава своју храмовну славу, а ова светиња надомак Крушевца једно је од значајних места ходочашћа у овом делу Србије. На празник Покрова Пресвете Богородице верници долазе да присуствују богослужењима, помоле се за здравље и мир својих најближих и пронађу духовни спокој
Посебно место у историји манастира заузима предање о тринаестогодишњој Милојки Јоцић, којој се, према црквеном предању, Пресвета Богородица јавила 24. јула 1898. године, док је са сестрама радила у пољу. Када је кренула на извор по воду, девојчица је доживела сусрет који ће обележити историју овог места. Према предању, Богородица јој је поручила да се ту подигне црква, уз обећање да ће се на том месту исцељивати болесни.

Са овом причом повезан је и извор који се налази у манастирском комплексу, као и мотив воде која је потекла из камена. Управо је тај догађај послужио као инспирација за роман „Вода из камена“ књижевнице Љиљане Хабјановић Ђуровић, кроз који су многи читаоци упознали Милојкину причу и духовни значај Ђуниса.

Први дрвени храм на овом месту подигнут је 1934. године, по благослову владике Николаја Велимировића. Изградња великог храма започета је 1977. године, а радови су настављени након прекида и завршени почетком двехиљадитих.

Манастир је данас препознатљив по великој цркви, мањем храму, манастирским конацима и извору који посећују верници.

Празник Покрова Пресвете Богородице посвећен је веровању у њену заштиту и молитвено заступништво. За вернике који долазе у Ђунис, овај дан представља прилику за молитву, сусрет са светињом и повратак вредностима које се преносе кроз породицу и традицију.

Уочи празника, верници су током ноћи пристизали у манастир Ђунис, где су се окупљали у порти и чекали јутарњу литургију. Многи су време проводили у молитви, са упаљеним свећама, док су поједини погледи били усмерени ка небу, у складу са веровањем које се везује за ово светилиште и предање о јављању Пресвете Богородице.

Смештен у близини Крушевца, део је духовног и културног наслеђа Расинског краја, а прича о Милојки, извору и „Води из камена“ наставља да привлачи пажњу верника и посетилаца из различитих делова Србије.

Цитат из књиге:

Монах Сава
Слава Богу, збило се!

Глас је стигао до мене баш на овај велики дан, када прослављамо Светог архангела Гаврила. Оног небесника који је благовесник највише воље и чија је служба да јавља тајне Божје.

„Збило се!”, закликтала је моја душа када сам чуо људе пристигле у манастирско двориште и када сам разабрао о чему говоре. Окупљали су се у групе, гледали једни друге у неверици, освртали се као да нешто ишчекују, збијали главе. Говорили су полушапатом. Једва су пропуштали речи кроз стиснута грла и цедили их кроз дрхтаве усне. Гутали их. Губили у испрекиданим и запетљаним реченицама. У мислима које су надилазиле снагу њихових умова и моћ поимања света. Говорили су као што се говори о тајни и чуду. Али сви су казивали исто. Оно што сам чекао двадесет година.

Сав сам се у радост претворио. У раздрагану игру свога срца. У песму благодарности Оној чије су руке биле престо, а утроба обитавалиште Бога живога.

Само Она, Пресвета Богородица, зна колико се сати и дана, колико месеци и година сабрало у ноћима које сам пробдео клечећи пред Њом. Пред иконом на којој је приказана како Својом омофором као покровом заклања и штити од сваког зла све који Јој се обраћају с вером, љубављу и надом. Само Она зна како сам је усрдно молио за једну једину милост. За милост већу од свих.

И ево, збило се! По Њеној милости, сигурно. Да ли и по мојој молитви, не знам. У ствари, не усуђујем се да кажем чак ни пред собом самим како има и мога удела у том дару небеском. У том чуду над чудима. У том благослову, немерљивом, и мимо свих других. Не усуђујем се да кажем како је Она, Царица Неба и Земље, чула понизне и муцаве шапате грешног и недостојног молитеља, и удовољила им.

А опет, чини се да је баш тако било.
Слава Теби, Мајко! Слава Теби за све!

Извор: https://krusevacgrad.rs/djunis-danas-u-znaku-pokrova-presvete-bogorodice-i-hodocasnika/