ЧАСНИ ПОЈАС ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЈЕДНА ОД НАЈВРЕДНИЈИХ РЕЛИКВИЈА ХРИШЋАНСТВА

У хришћанском, посебно православном свету, бележе се бројна божја чуда и излечења верника. Мошти светаца, чудотворне иконе само су део непроцењивог богатства које се чува широм православних храмова као очи у глави.

Једна од највреднијих реликвија хришћанства је Часни Појас Пресвете Богородице, мајке Исуса Христа, који је потпуно очуван више од 2.000 година. Верује се да га је лично својим рукама направила Богородица од камиље длаке. Данас је подељен у три дела и чува се у манастиру Ватопед на Светој Гори.

Ова светиња је изузетно важна за српски народ и тесно је испреплетана са историјом Срба. Једно време била је у рукама кнеза Лазара који је брижно чувао, а затим са комадом Часног крста поклонио манастиру Ватопед где се и данас налази. Колико је Часни појас важан за вернике и цркву најбоље сведочи податак да се сваког 13. септембра обележава празник Полагање појаса Пресвете Богородице.

Како пише на сајту „Водич кроз Свету Гору“ за Часни појас Пресвете Богородице је једина драгоценост сачувана из њеног земаљског живота. Након њеног упокојена и вазнесења појас је предат апостолу Томи на чување. У првим вековима хришћанства чуван је у Јерусалиму да би 400 година касније био пренет у Кападокију. Одатле је враћен у Јерусалим, па пренет у Константинопољ и смештен у храму Халкопратион познат и као „бакарни храм“. Одатле је Појас цар Леонта пренео у цркву Влахернон. Крајем 9. и почетком 10. века златни ковчег у коме је чуван Појас први пут отворен на захтев цара Лава Мудрог. Његова жена, царица Зоја била је у немилости нечастивог духа, а сам цар је сањао да ће бити излечена ако се на њу положи појас Богородице. На молбу цара и уз дозволу патријарха, ковчег је отворен и сви занемели. Иако је готово 10 векова стајао у ковчегу појас је био нетакнут, као да је тек тог тренутка израђен. Појас је положен на болесну Зоју и она је одмах оздравила. У знак захвалности царица је цео појас лично извезла златним концем.

Свети појас је у 12. веку  послат као помоћ у Бугарску, али никад није враћен. Не зна се како доспео у руке српском кнезу Лазару који га је поклонио манастиру на Светој Гори. Током наредних векова забележена су многа чудеса Часног Појаса Пресвете Богоридице, али и покушаји да се он оскрнави. Наиме, у  годинама турске владавине, братство манастира Ватопед са Часним појасом је кренуло на путовања по Криту, Македонији, Тракији, у Константинопољ и Малу Азију, како би милошћу Божијом преко ове светиње заустављали епидемије куге и колере. Остала су сведочанства да је куга престајала оног тренутка кад би брод са Часним Појасом Пресвете Богородице упловио у луку. Једном приликом монаси су били гости у кући једног свештеника у Аину. Попадија је кришом исекла парче појаса. Кад су се монаси укрцали на брод како би наставили путовање, нису могли да исплове. Море је било мирно, али брод није хтео да се помери ни макац. Уплашена попадија свесна шта је учинила вратила је комад појаса након чега је блод испловио, а направљена је посебна кутија у којој се чува део појаса који је попадија желела да узме.

Почетком 19. века Појас је на молбу верног народа пренет на Крит. Међутим, монахе који су пратили светињу ухапсилу су Турци и осудили на смрт. Свети појас је откупио енглески конзул Доменик Сантонија и однео га кући. Епископ је обавестио братство Ватопеда, али је конзул тражио огромну суму новца како би појас вратио. Напаћени народ одвајао од уста и успео да сакупи паре како би конзул био исплаћен. Његова жена је одсекла део Светог појаса како би га задржала за себе, али је снашла страшна трагедија. Конзул је изненада умро, а њена мајка и сестра су се тешко разболеле. Свесна шта је урадила молила је братство манастира да дођу и преузму део Светог појаса који је узела.

Часни појас Пресвете Богородице и данас чини чуда, посебно за жене, вернице које не могу да имају децу. Због тога братство манастира Ватопед на Светој Гори израђује траке дужине 50 и ширине 23 сантиметара које су освештане појасем Богородице. Иако нису оргигинал појаса и ове копије, како се верује, имају велику исцелитељску моћ. Купују се и преносе из руке у руку ради исцељења, али и добијања потомства јер је Богородица у век и векова била и остала велика заштиница жена.

Драгана Петровић