Христос воскресе, радост донесе! Срећан празник!

Васкрс је највећи хришћански празник којим се слави Исусов повратак у живот- васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти тј. прве недеље после Великог петка. Васкрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код православаца Васкрс се најраније слави 4. априла, а најкасније 8. маја. Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска православна црква која се држи јулијанског календара. Ове године се поклапају, односно на исти дан 20. априла се слави католачки и православни Васкрс.

Ово је празник коме се највише радују децу због шарених васкршњих јаја која су симбол зачетка новог живота. Јаја се фарбају у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (верна Исусова следбеница која је са Пресветом Богородицом била уз Христа током страдања и којој се Исус прво јавио по васкрсењу) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Она је посетила цара Тиберија, у знак пажње му поклонила црвено јаје и поздравила га речима:’Христос Васкрсе’. Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења. Јер нема васкрсења без страдања и смрти.

Илустрација: Шарена васкршнја јаја су симбол овог празника и новог живота

Васкрсу претходни седмонедељни пост, а припреме за празник почињу на Велики четвртак који је дан причешћа. Настављају се Великим петком када је Исус одлуком римског прокуратора Понтија Пилата разапет и умро на крсту на јерусалимском брду Голгота. Тог дана свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара како би је верници целивали. На Велики петак се не служе литургије, то је дан строгог поста када се не конзумира маст и мрсна храна, а у домаћинству се обустављају сви послови. На Велики петак се фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Прво офарбано црвено јаје је чуваркућа и чува се до следећег Васкрса као заштитник породице и дома.

И док су наше баке за фарбање јаја користиле луковину и разне биљке, савремене домаћице радије посежу за индустријским бојама, а јаја украшавају сличицама, украсним фолијама и налепницама. После Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости који је Исус, по предању, провео у Хаду, па га верници проводе у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном литургијом завршавају се дани жалости и почиње прослава Васкрса.

Као и код осталих црквених празника и за Васкрс се обичаји разликују од краја до краја, од села до села у Србији. У већини крајева обичај је да се укућани ујутру пре одласка на литургију умију водом у којој је стављено васкршње јаје, гранчица дрена, здравац и босиљак како би били здрави. У неким крајевима мајке црвеним јајетом трљају образе деци да током године буду здрава и румена. По повратку из цркве сви седају за сто, а укућани се прво омрсе васкршњим јајима.

У Поморавском округу, рецимо, поред фарбаних јаја меси се и посебан колач од белог брашна, са јајетом у средини и отиском крста на четири стране колача што симболизује четири стране света. На Васкршњој трпези поред шарених јаја обавезна је печеница, обично младо јагње или прасе. У неким селима поморавског округа остао је обичај да се јаје закопа у виноград ради бољег рода и заштите од непогода. Васкршња јаја се не дају пастирима, како би се стока заштитила од болести.

Илустрација: Васкрс је празник над празницима и треба га провести у кругу породице

На Васкрс сви се куцају (туцају) јајима што симболизује пробијање опне овоземаљског Христовог живота и његово ускрснуће на небо. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. Ови поздрави преузети из старословенској језика и задржали су се до данас. Васкрс се слави у кругу породице уз богату трпезу. Некада су домаћице на сто износиле најбоље домаће производе: сир, кајмак, шунку, пршуту, домаће сезонско поврће.

Данас је то свечани ручак уз обавезна фарбана јаја, печење, колаче или торте, а све зависи од умешности домаћице. Васкрс се празнује три дана и, како кажу стари, ваља устати рано, али не ваља ићи на спавање пре поноћи, јер ће до наредног Васкрса такав човек бити поспан и лењ. Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак и посвећен је мртвима. Тог дана треба обићи гробове умрлих сродника и предака, изнети фарбана јаја што симболично представља да их нисмо заборавили на овај велики празник.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay