Сутра је Ивањдан, ево зашто треба да устанете пре зоре

Сваке године 7. јула Српска православна црква прославља Ивањдан, дан рођења Јована Претече, потоњег Светог Јована Крститеља. Ово је један од 12 празника у току године посвећених Светом Јовану и прати га низ обичаја.Ивањдан је празник посвећен рођењу великог хришћанског светитеља. Свети Јован Крститељ рођен је тачно пола године пре Исуса Христа, отуд му и име Јован Претеча. Био је дете молитве, јер су га родитељи добили у позним годинама. Празник посвећен Светом Јовану Крститељу успостављен је у 4. веку, а у српском народу на дан рођења свеца који је крстио Исуса Христа постоји низ обичаја.

Обичаји на Ивањдан
Рано устајање

Верује се да би на дан рођења Светог Јована Крститеља требало устати рано и “преварити сунце” како бисмо целе године свуда стизали на време.

Купање у реци или извору

Верује се да вода на Ивањдан има посебну моћ чишћења тела и душе. Ивањдан је био дан новог рађања и новог почетка, па су наши преци бирали реку или извор где ће се окупати чим сване. Неки су то практиковали и уочи овог празника.

Испијање чаја од кантариона

Кантарион, односно трава Светог Јована основ је за прављење ивањданског венчића. Али, ова лековита биљка се на Ивањдан употребљава и у виду чаја, одмах после устајања и купања. Наши стари су веровали да ће, ако попију чај од кантариона на Ивањдан, целе године бити здрави.

Илустрација: Сутра је велики празник, па ваља отићи у цркву и помолити се Светом Јовану Крститељу

Одлазак у цркву

На велике празнике, у које спада и Ивањдан, обичај је отићи у цркву и упалити свеће, како за живе, тако и за покојнике. Приликом паљења свећа требало би се помолити Светом Јовану Крститељу за здравље, напредак и благостање свих укућана.

Плетење венчића од ивањског цвећа

Ивањдан је празник кад би требало исплести венчић од лековитих трава. У овом венчићу требало би да доминира кантарион, познат још и као трава Светог Јована. Ивањдански венчић симболизује сунце, а уједно се верује и у велику заштиту магичног круга. Верује се, такође, да све лековите биљке убране на Ивањдан имају посебну моћ.

Ивањдански венац се качи испред куће и ту стоји наредних годину дана. Стари венчић би требало спалити или пустити да оде низ реку. Наши преци су веровали да кућа никад не би требало да буде без ивањданског венчића, па се зато само он пали на Ивањдан – лиле, односно олалије пале се вече уочи овог великог празника.

Уз кантарион, ивањдански венчић се прави и од вратића, босиљка, рузмарина, хајдучке траве, пелина…, а девојке које би желеле да се удају стављају и црвену ружу. Основна улога венчића је заштита куће и укућана од злих сила, болести и урока. У појединим крајевима Србије девојке се и у данашње време данас окупљају на овај празник, плету венце од најлепшег цвећа и певају: “Све девојке руже беру, руже беру, венце вију”.

Извор: https://zena.blic.rs/tradicija-i-obicaji/obicaji-za-ivanjdan-cuvaju-od-zla-i-donose-blagoslove-celoj-porodici/58g991b