Свети Илија – прогоњени пророк кога сви поштују

Свети Илија се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Дан светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском, односно 2. августа по грегоријанском календару. Српска православна црква слави празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије који је симбол нераскидиве везе прошлости и будућности хришћанске цркве и спасења човека. Свети Илија је једини светац који се помиње и у Библији и у Курану, па га изузетно поштују и верници исламске вероисповести.

Илија Громовник
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Присутан је и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа – ново преображење коме се нада и у који верује
хришћански свет. Легенда каже да је Илија Тесвићанин рођен у граду Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године).

Илустрација: Свети Илија је једини светац који се поминје у Библији и Курану

Када се родио његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.
Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог словенског бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из предхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и Громовник.
Према народном веровању Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Ако грми на празник светог Илију, верује се, да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Тамо где удари гром треба погледати, јер је то место где се крије нечастиви.
Свети Илија Громовник календарски пада у најсушније и најтоплије доба године. Постоји веровање да он одређује када и где ће падати киша, а кад ће да буде суша. Због тога се и дан данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ваља ради у пољу, да се не би
навукао гнев светитеља. Ипак, верује се да после њега лето полако пролази, па је из давнина остала и позната изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије”.

Илустрација: Данашњи празник је међу најпоштованијим међу верницима СПЦ

Прогоњени пророк
Како бележе народна предања Илија Тесвићанин провео је младост у молитвама у пустињи где је стекао моћ прорицања због чега је био прогоњен. Тадашњи цар Ахав,
под утицајем своје жене Језавеље, напустио је веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова.
Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. У старим предхришћанским записима остало је уписано: „Да би доказао и показао силу и власт Божју он затвори небо те не би кише три године и шест месеци, потом спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити. Само молитвом је учинио да после велике суше падне киша, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти и васкрсео јој умрлог сина…“
На црквеним иконама Свети Илија је представљен је на више начина – како на ватреним кочијама путује у небо или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Спада у једног од најпоштованијих светаца међу Србима пођеднако поред Светог Николе и Светог Ђорђа. Предање каже да се Свети Илија вазнео на небо и да је и даље жив. Зато, они који славе овог свеца као крсну славу не кувају жито.
Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца од 1924. године. Традиција је прекинута током комунистичког периода, и поново успостављена 1992. када Свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.

Илустрација: Данас не ваља радити ништа у кући и у пољу/ ФОТО: Printscreen Youtube ТВ Храм

Обичаји и веровања
У црквеном календару Свети Илија је обележен црвеним словом, па како на тај дан не ваља радити широм Србије се одржавају народни сабори и вашари. Сваки крај има и своје специфичне обичаје везане за овај празник. Тако, рецимо, у Јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град. Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град на летину. Мед који се цеди из кошница на Илиндан служи као лек. Народ верује да мајке овим медом треба да намажу децу по образима како би била здрава.

Извор: Етно Србија

Printscreen Youtube/ КТВ телевизија