Не бацајте остатак славске свеће: Ево шта треба да урадите с њом

Најважнији симболи православне славе су славски колач, жито и славска свећа. Иако је у питању традиција која се чува вековима, многима су неки детаљи још увек непознаница или су у дилеми како треба исправно поступати са овим симболима. На самом почетку “сезоне” слава у Србији, право је време да се подсетимо свих правила која се тичу славске свеће – зашто се уопште пали, ко треба да уради, када и како, као и шта ради са остатком славске свеће када слава прође.

Ко треба да упали славску свећу?
Према уобичајеном српском православном обичају, славску свећу пали домаћин, односно особа која предводи обележавање славе у дому. У многим породицама то је домаћин куће. Паљење свеће врши се са дубоким поштовањем и молитвом. Најчешће се чита Оче наш, Богородице Ђево и молитва Светом Духу.

Пре паљења домаћин се прекрсти и помоли Богу, а у неким срединама свећа и целива пре него што се упали, а ови обичаји се разликују од куће до куће, у зависности од тога из којег краја потиче домаћин.

Када се пали славска свећа?
Славска свећа пали се на дан крсне славе, најчешће ујутру или непосредно пре резања славског колача, у зависности од породичног обичаја и договора са свештеником. У породицама у којима свештеник долази у дом да освешта славски колач и жито, паљење свеће обично је повезано с тим обредом. Ако домаћини сами обављају припрему славске трпезе, свећу могу запалити пре почетка славског обреда, са доласком првог госта…

Где се купује славска свећа и каква треба да буде?
Славска свећа најчешће се купује у црквеним или манастирским продавницама. Традиционално се за славу бира велика свећа од природног пчелињег воска, често дугачка око 60 центиметара. Свећа се поставља у стабилан свећњак, а домаћини је могу украсити према свом укусу или породичној традицији.

 

Илустрација: Славска свећа се не баца након једног коришћења, када се угаси, оставља се у свећњаку и чува на уредном, прикладном месту, често испред славске иконе до наредне славе

Важно је знати и да за славу није правило да свећа мора да буде огромна. Најважније је да буде направљена од природног пчелињег воска, јер восак симболизује чистоту и принос најчистијег труда. Ипак, у српској традицији се узима највећа како би могла да гори током целог дана. Суштински, њена величина заправо зависи од ваших могућности и практичних разлога.

До када славска свећа треба да гори?
У многим породицама обичај је да славска свећа гори током већег дела славског дана, често од јутарњег читања молитве или паљења свеће, па све док последњи гост не оде.

Ако домаћини морају да изађу или не могу да надгледају пламен, свећу треба безбедно угасити. Православни обичај налаже да сласвка свећа не треба да остане сама у просторији, па ако не очекујете више гостију, а напољу је већ вече, слободно можете да угасите пламен.

Како се гаси славска свећа?
У појединим српским породицама сачуван је обичај да се славска свећа на крају дана гаси вином којим се преливао славски колач током резања. Домаћин се прекрсти, узме малу количину вина и пажљиво је излије на фитиљ како би се пламен угасио. Важно је нагласити да ово није једини начин гашења који се практикује у свим домовима. Свећа се може угасити и безбедним гашењем пламена одговарајућим прибором.

Шта се ради са славском свећом после славе?
Према раширеном народном обичају, славска свећа се не баца након једног коришћења. Када се угаси, оставља се у свећњаку и чува на уредном, прикладном месту, често испред славске иконе, до наредне славе. У неким породицама пали се и приликом породичних молитви или других важних верских прилика.

Ако је остало доста свеће, породица може да је сачува и поново користи, водећи рачуна да је фитиљ у добром стању и да се свећа може безбедно поставити. Такође, коришћене свеће с емогу однети у цркве које производе своје свеће или сакупљају восак који се користи за прављење нових свећа. Ако нисте сигурни шта треба да радите, најбоље је да се посаветујете са својим свештеником.

Извор: https://lepaisrecna.mondo.rs/Lifestyle/Price-iz-Srbije/a78328/kakva-sveca-se-kupuje-za-slavu-i-ko-treba-da-je-upali.html