Музеј и ризница духовног блага у манастру Велуће

.

НАРОДНО предање говори да је чувени манастир Велуће код Трстеника подигла Мара, ћерка кнеза Лазара. Познати научници, археолози, архитекте и историчари уметности су, међутим, више пута су покушавали да одговоре на питање ко је заслужан за велућко неимарство, данас у Епархији крушевачкој, али одговора још нема јер нема материјалног доказа нити ктиторског записа.

И док ова ктиторска мистерија траје од 14. века, позудано се зна ко је оставио траг у историји верске праксе унутар зидина једног од најлепших манастира СПЦ. А, сведочанства о духовним прегаоцима од ове недеље чува посебан Музеј, отворен да би се сачувала сећања на многобројне мученичке подвиге.

Драгоцена историја Велућа са црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице, може се погледати кроз многе фотографије, иконе и друга сведочанства о црквеном и монашком животу, попут сасуда, одежда и богослужбених књига.

Музеј манастира Велућа чува и сећања и сведочанства о мученичком подвигу Душана Поповића, свештеномученика велућског, којег су у 32. години, како се наводи, без кривице осудили и убили комунисти 10. децембра 1944. године.
– У Музеју се налази и наша збирка слика игумана Пимена (Кнежевића) и збирка икона схи – монахиње Нине (Димитријевић), која је живела и радила у овој светињи читавих седам деценија, а за собом оставила многобројна вредна дела из области иконографије – прича нам мати Теодора, игуманија манастира Велућа. – Музеј чува и ручно израђене предмете, које су монахиње израђивале и користиле у свакодневном животу у ранијим временима када се све израђивало ручно, што сведочи о њиховом трудољубљу и несебичном подвигу.

У оквиру Музеја је и лапидаријум, збирка делова камене пластике из 14. века, која сведочи о богатој моравској архитектури Цркве Ваведења. О каквом манастиру је реч, јавности су пре седам година предочили стручњаци Завода за заштиту споменика Краљево и Завичајног музеја Јагодине кроз обимну монографију.
– Научници су радили на конзервацији архитектуре и сликарства до 1973, а кров је саниран истовремено са одвијањем археолошких истраживања – напомињу аутори монографије.

Илустрација: Музеј манастира Велућа чува и сећања и сведочанства о мученичком подвигу Душана Поповића

Према подацима Епархије крушевачке, стари конак рађен је у време кнеза Милоша, а комплексу манастира, кога окружује јединствена башта попут ботаничке, припадају и нови конак из 1972, трпезарија, спомен-чесма и капела са звоником, подигнута 1962. трудом сестринства. Иконостас капеле је дело иконографске радионице.

Није само манастир имао живу заједницу у средњем веку. Истоимено село Велуће било је познато по рудама сребра и платине. Зато се и манастир Велуће раније звао Сребрница, како је и име мање реке у овом селу.

ДРАГУЉ ОКРУЖЕН БИСЕРИМА
АРХЕОЛОГ Гордана Гаврић истакла је својевремено да се у непсоредој близини манастира Велуће налазе још четири манастира и чак 27 археолошких локалитета. Манастири у Александровцу – Дренча и Руденица, трстеничка Љубостиња и Милентија код Бруса, средњовековне тврђаве Козник и Грабовац, као и налазишта Пољна, Почековина, Страгари и Плеш, указују да је од давнина трстенички крај, који одликују плодно земљиште, минерална и рудна богатства – са широм околином, био атрактиван за живот. Модерни путеви су настали на траговима Римљана, познатом Моравском трасом Краљево – Трстеник – Крушевац.

 

ФОТО: Printscreen Facebook/ Манастир Ваведенја Велуће