Многи греше када ломе славски колач: Знате ли ко, када и како то треба да уради

Чим наступи јесен, у Србији полако почиње “сезона” крсних слава. Основни симболи православне славе јесу жито, свећа и славски колач, а иако је у питање духовно наслеђе које се деценијама преноси кроз генерације, многи и даље не знају неке од најважнијих обичаја који су везани за славу.

Једна од већих недоумица везана је баш за славски колач, односно питања да ли се колач ломи ујутру или пред славски ручак, да ли то раде домаћин и свештеник или укућани међу собом, шта ако свештеник не долази у кућу, које се речи изговарају…

Ево свих одговора на једном месту!

Када се ломи славски колач?
Колач се освећује у цркви или у дому, у договору са свештеником. У многим породицама обред се обавља на дан славе, пре славског ручка, али постоје и локални иил породични обичаји уздизања славе

2. Ко ломи славски колач?
Када је свештеник присутан, он предводи обред освећења, а домаћин учествује у окретању и ломљењу колача. Ако се обред обавља без свештеника, у појединим породицама домаћин поступа према обичају који се преноси генерацијама. Најбоље је да се за тачан начин обреда посаветује са својим парохијским свештеником.

Дизање славе
Обред ломљења славског колача назива се дизање славе и представља заједништво, жртву Исуса Христа (хлеб као тело, вино као крв) и духовно уздизање домаћинства.

3. Да ли се колач ломи рукама или сече ножем и шта се изговара?
Током освештавања, свештеник засеца колач ножем у облику крста и прелива га вином, не нарушавајући целину и облик хлеба. Након тога домаћин са свештеником (или код куће са члановима породице) подиже колач, окреће га у круг три пута слева надесно (у смеру кретања сунца), а затим га заједнички преламају рукама на две половине, па на четвртине, па се колач пољуби.

Илустрација: Након обреда колач се дели укућанима и гостима, и сви узимају комад, као што се сви гости кад дођу у кућу свечара послуже славским житом

Употреба ножа за комплетно сечење колача се избегава јер се колач приноси као жртва захвалности Богу, а жртва се приноси слободном руком и љубављу, а не “сечивом и оружјем”. Нож се користи искључиво за поменуто симболично урезивање крста са доње стране колача.

Приликом ломљења, делови колача се састављају тако да унутрашње стране буду окренуте једна ка другој, а домаћин и свештеник (или чланови породице) их целивају три пута уз речи: “Христос посреди нас” (Христос је међу нама), после чега следи одговор “Јесте и биће”.

У појединим крајевима сачуване су и народне молитве које прате ломљење колача:

“Исаије, ликуј, Ђева заче и роди Сина Емануила, Бога и човека; Исток Му је име; Њега величајући, Ђеву блажену прослављамо.”

“Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше.”

“Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.”

4. Шта се ради са славским колачем након ломљења?
Након обреда колач се дели укућанима и гостима, и сви узимају комад, као што се сви гости кад дођу у кућу свечара послуже славским житом.

Извор: https://lepaisrecna.mondo.rs/Lifestyle/Price-iz-Srbije/a78310/kada-se-lomi-slavski-kolac-i-zasto-se-ne-sece-nozem.html?utm_source=sa15&utm_medium=referral&utm_campaign=sa15&utm_content=leg_ver&fbclid=IwdGRzaAVYNztjbGNrBVg3NWV4dG4DYWVtAjExAHBkb2YBc3J0YwZhcHBfaWQMMzUwNjg1NTMxNzI4AAEfp_vhB5gM0rD_QE62CUUppv9d_IRkyFCqk3wZRtcT8BYNPHm8F0oLajnXMb0_aem_znmeSVGHZha-_kY_HCfS4w&sfnsn=mo