Митови о манастиру Суково и необичне фреске
На десној обали реке Јерме у подножју брда званог Царев камен окружен густом шумом налази се манастир Суково. У близини истоименог села 18 километара источно од Пирота овај манастир је место које радо посећују верници. Нема података о постојању ранохришћанске цркве на овом месту, али историчари не искључују могућност да је ту некад постојала светиња из 4. века.
Легенда о манастиру
Садашњи изглед манастира који је посвећен Успењу Пресвете Богорице датира из средине 19. века. Градња манастира трајала је од 1857. до 1859. године, о чему сведочи натпис изнад прозора на западној фасади. Око овог манастира се већ више од век и по плету бројне легенде које се преносе са колена на колено. Према народном предању данашње манастирско имање некад је припадало Турчину Сали-бегу из Пирота. У близини и данас постоје остаци Бегове куле где је он често боравио са породицом. Предање каже да је бегов син јединац Емин који је био у лову кад је једнога дана приметио пастира Вељу како нешто чепрка по земљи. Веља је, чувајући овце у близини, заспао на том месту и сањао је Богородицу која му је рекла да на Црквишту, измећу Бегових воденица, откопа манастир.
Илустрација: Манастирски конаци
Веља је све испричао свом свештенику оцу Јовану Медићу, па су њих двојица копајућу по рушевинама које су ту стајале од памтивека пронашли стару икону и кандило што их је уверило да је ту некад заиста постојала православна светиња. За копање Срба сазнао је Сали – бегов син Емин који се разбеснео кад је видео Вељу и мешатне шта раде на његовом имање. Почео је да их грди, вређа, хтео је да опогани то место, али је пао, „изгубио памет“ и остао парализован од струка на доле. Уплашен Сали – бег је позвао попа Јована у помоћ који је младићу очитао молитву Богородици пред свим присутним мештанима, а Емину одмах би лакше. Након тога Сали-бег је пао на колена, поклони се овом светом месту и пољубио Вељину руку, а његов син је потпуно оздравио. У знак захвалности он је имање по повољној цени продао мештанима и обезбедио султанову дозолу да се на том месту сагради црква. Султан је 1857. послао ферман, црква је сазидана за само две године, а чобанин Веља се ту замонашио и добио име отац Венијамин.
Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице
Сама црква посвећена Успењу Пресвете Богородице грађена је као триконкос са три полукружне аспиде, од којих источна служи олтару, а северна и јужна певницима. Зидана је тесаним каменом са врућим кречом, а покривена обичном ћерамидом. Кровна конструкција се завршава са једним кубетом, које је ниско и има кружну основу са крстом на врху. Цркву су зидали мајстори мештан, а кубе је обавијено арихитектонском пластиком, купама каналицама и рељефним венцем изведеним у опеки. Сама грађевина има дух моравске градитељке школе, а кад је 1974. године започета реконструкција крова око кубета је пронађено стотинак предмета од глине разних облика и степена очуваности, који се данас чувају у Музеју Понишавља у Пироту. Сама црква има полукружне прозоре и троја врата. Средња, која су у исто време и главна, отварају се само о слави и великим празницима. Цела припрата живописана је фрескама које дочаравају Страшни суд, где свети апостол Петар са кључевима у рукама уводи праведнике у рај, а ђаво грешнике у пакао. Захваљујући стубовима простор је визуелно подељен на три целине у којима се налазе сцене из живота Христа и Богородице, као и српски светитељи. Међу фрескама налази се јединствена за многе мистериозна Богородица Крилатица на самој средини јужне стране. Пресвета Богородица је насликана са крилима што није уобичајено у православном фрескопису и иконографији, а колико је познато ово је једини такав приказ у Србији, а могуће и у хришћанском свету. Изнад фреске стоји и натпис: “Да нас Богородица својим крилима чува и штити од свих напада злога који покушава да нас поколеба у нашој вери”. Ово је веома необично с обзиром на то да у хришћанској иконографији постоје јасна правила да се само арханђели и Свети Јован Крститељ могу сликати са крилима.
Илустрација: Вредни монаси имају 30 крава од којих праве чувени сир
Осим ње пажњу привлачи и фреска светитеља чија је глава више коњска или псећа на људском телу, а налази се у ниши десне певнице. Око главе има ореол и натпис: с. м. Христифор. Према источним житијама, мученик потиче од неког племена људождера и звао се Репровос, а пострадао је за Христа. Ова иконографија је врло ретка у православном хришћанству. Такође, у олтарском простору испод Тајне вечере налази се и Богородица “Ширшаја Небес”. Иконостас је урађен у дивном дуборезу, састоји се из три дела, а испод престолних икона у првом реду су сцене из Старог завета. За време бугарске опсаде 1915. године многи богослужбени предмети су покрадени и однети у Софију.
Данас манастир Суково је духовна оаза, али и место вредних монаха. Поред редовних послушања у манастиру и цркви, братство има имање, тридесетак крава и малу млекару где прерађујемо млеко. Имају разне врсте сирева који су чувени и тражени, производе две врсте ракије – ораховачу и траварицу, имају кошнице, па праве 11 препарата на бази меда и плечињих прозвода уз додатак лековитих трава и две врсте тамјана – обични и мирисни по којем су познати не само у Србији, већ и широм света.
Извор: Агробизнис магазин