Манастир Свете Тројице – најлепши бисер српске Свете Горе

На шумовитим падинама Овчар планине, где око не може лепоте да се нагледа, налази се манастир Свете Тројице. По арихитектури, кажу, ово је  најсјајнији бисер и најлепша светиња у Овчарско-Кабларској клисури. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве, а налази се у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани.

Легенда каже да су овај, као и друге манастире на овом подручју подигли избегли монаси са Свете Горе почетком 14. века након најежде Каталонаца који су опљачкали, порушили или трешко оштетили многе светогорске манастире. Део српских монаха са Хиландара, који је једно време био под опсадом, али се успешно одбранио захваљујући умешности будућег архиепископа Данила II запутио се у Србију. Ту су наишли на Овчарско-Кабларску клисуру богату пећинама, водом и тиху без путева као створену за подвижнички живот. По предању на овом простору је било око 40 манастира, цркава и испосница од којих је данас остало 10 у којима се врши света литургија. Због великог броја светиња народ је овај простор назвао српска Света Гора.

Манастир Свете Тројице је подигнут у 12. веку кад и манастир Благовештење. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење о чему сведоче два натписа на западним вратима која потичу из 1615/16. године. Манастирска црква је раније подигнута, али се не зна ко је био ктитор. Први историјски запис о овом манастиру потиче из 1570. године у време Мехмед – паше Соколовића великог везира Османлијског царства чији је брат био патријарх Макарије који је обновио српску патријаршију са средишетем у Пећи. Манастир Свете Тројице некад је имао око десетак конака на спрат и других зграда које су биле у прилично лошем стању. Део је порушен, а део је по налогу епископа Никифор Максимовића поново подигнути и обезбеђени. Овај конак се и данас може видети северно од цркве.

Илустрација: Црква није никада живописана

Велики камени звоник дозидан је 1850. али је срушен 1902. године ради безбедности и стабилности цркве. Манастир је пострадао од воде која је извирала изнад манастира, а услед лошег каналисања је оштетила саму цркву и здања, јер се изливала у порту. У међуратном периоду ова светиња је била под управом манастирА Сретење, а у запуштеној унутрашњости није било ничега. Пред сам Други Светски рат Владика Николај Жички је уз помоћ сретењског игумана Атанасија обновио манастир, али је он поново пострадаотоком током бомбардовања Немаца. У рату је страдао нови конак са звоником као и припрата храма. Током рата монаси су мучени и злостављани, а међу њима су се налазили будући патријарх Павле (који се замонашио у Благовештењу) као и отац Јустин Поповић.

Манастирска црква је једнобродна грађевина са куполом изнад средишњег дела, развијени олтарски простор на источној и припрата на западној страни. Изнад средњег дела се налази купола, а источни травеј је олтарски простор са апсидом у средини чији пречник је једнак ономе на куполи. Апсида је изнутра полукружна, а споља петострана. На бочним странама, испод куполе, налазе се певнице правоугаоног облика. Црква Свете Тројице је зидана од ломљеног кречњачког камена, док је припрата грађена од камена што је доказ да је изграђена касније. Црква је грађена у рашко- моравском стилу, декоративни оквири који се могу видети на вратима и прозорима исклесани су од пешчара. Црква није омалтерисана, а испитивања су показала да нагиб, завршни венци, висина цркве и покривач од ћерамиде нису оригинални већ су додавани касније. Наос цркве је покривен двоводним кровом. Оно што карактеристично за ову цркву јесте кубично постоље у ширини наоса док се зидови завршавају венцем који је у нагибу од средине ка угловима. После Другог светског рата израђен је нови венац на западној фасади који је уклоњен још 1850. године.

Илустрација: Део поседа манастира Света Тројица

Црква поседује два портала која су степенасто усечена у зидну масу, од којих један представља улаз у припрату, а други улаз у наос из припрате. Правоугаоне је основе, засведена слепом калотом. Бочно се налазе два дубоко прислоњена лука помоћу којих је образована квадратна основа калоте. Унутар олтарског простора налази се камени банак-синтронон који је карактеристичан и за околне цркве. Изнад синтронона, а испод прозора на апсиди се налази сведена ниша намењена архијереју. Црква овог манастира је позната и по сјајној акустичности простора. Под је урађен од камених плоча неједнаких величина. На средини наоса се налази розета- амвонска плоча која поседује рељефни украс распоређен у три концентрична круга. Од каменог намештаја постоје мермерна постоља за свеће чије су три стопе урађене у облику лављих шапа, а некада је постојала и крстионица од камена. Црква није никада живописана. Када је озидана, осликане су само лунете изнад припрате и наоса, а додатне фреске црква није добила. Изнад портала припрате насликана је фреска Свете Тројице. На плавој позадини приказана је композиција Гостољубља Аврамовог. Три анђела седе за елипсоидном трпезом, имају ореоле окер боје. Лица анђела су оштећена, али се може јасно сагледати обрада инкарната. Крупним белим словима исписана је сигнатура. Ова фреска показује сличност са зидним сликарством оближњих манастира Благовештање и Никоље. Друга фреска је фреска Богородице са Христом која се налази изнад портала наоса. Фреска је боље очувана од прве, али је и на њој десна Христова рука уништена. Изнад већег и познијег натписа могуће је уочити старију сигнатуру, што говори о томе да је старија фреска пресликана.

Илустрација: Иконостас урадио Никола Марковић школован у Италији и Француској

У манастиру Свете Тројице постојао је стари, непозлаћени иконостас све до 1868. године када је нови иконостас урадио Никола Марковић школован у Италији и Француској. Иако је иконостас расклопљен 1966. године, а иконе оштећене временом, сачувани су делови који су омогућили реконструкцију. Иконе су рађене уљаном техником на ланеном платну. Иконостас се данас сврстава у групу вишеспратних олтарских преграда. У првој се налазе царске двери са представом Благовести. Изнад двери, у централном делу се налази Тајна вечера, а са обе стране и иконе Богородице са са Христом, Христа Пантократора. Бочне двери су украшене стојећом фигуром Светог Арханђела Михаила. У горњем регистру се налазе три композиције: Рођење Христово, Крунисање Богородице и Васкрсење. Највишу зону чини Распеће, а са његове десне и леве стране се налазе медаљони са по три стојеће фигуре пророка Исаије, Мојсија и Јеремије. Две иконе старе више стотина година са старог иконостаса данас се налазе у инконостасу манастира Благовештење и сматрају се великим благом. У самој цркви Свете Тројице чува се велики крст из 1846. године изграђен у комбинацији дрвета, сребра, брушеног стакла и корала. Украшен је врхунским филигранским радом, а поједини делови крста су и позлаћени. Поред крста, манастир чува и сребрни путир из 19. века. Нови конак који се налази западно од цркве рађен је у периоду од 1987 до 1991. године, а четири године касније манастир је ограђен зидом.

Извор: Агробизнис магазин