Манастир Добрун – град нестао, светиња преживела

У живописном планинском крају где је вековима исписивана историја српског народа, 12 километара од Вишеграда у клисури реке Рзав налази се манастир Добрун. У непосредној близини свега 150 метара високо у стенама некада се налазио стари град Добрун, по коме је манастир и добио име. Био је најпознатији средњовековни град у овој области. Имао је тврђаву са жупским двором и три куле-стражарнице. Био је центар црквене и световне власти. Према народном предању град је око 1440. подигла „проклета Јерина“, жена српског деспота Ђурађа Бранковића, али то не може поткрепити и историјским чињеницама. До данас су сачувани само остаци кула, које се могу видети са магистралног пута.

Од града остале рушевине

И док је град по коме је добио име пропао и нестао манастир Добрун је успео да преживи иако је много пута рушен и обнављан. У народу је познат и под именом Крушево, а посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Подигнут је у време владавине цара Душана, а подигли су га 1343. године жупан Прибил (Прибислав) коме је цар поверио бригу и заштиту тог дела српске државе, те његови синови Стефан и Петар. У стенама изнад манастира су се налазиле пећине чији је улаз некада био озидан сигом. У њој су живели испосници који су у манастир силазили само за време великих празника.

Илустрација: Налази се у клисури реке Рзав 12 км од Вишеграда

Манастирска црква је била скромна, зидана је од камена и сиге, имала је облик једнобродне засведене базилике без куполе, а живописали су је мајстори са југа Србије. Након што се Прибул замонашио и узео има Варнава, његови синови који су дограђивали и ширили светињу. Млађи Петар је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране, због чега се често помиње као његова задужбина, иако су заправо овај манастир градили отац и његова два сина. У то време била је центар дабробосанског митрополита, а у самом манастиру у време владавине жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха. Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, жупан се повлачи и по угледу на оца се замонашио и добио име Јован.

Издаја и турска превара

Манастир је пострадао од Турака, али су га 1393. године обновили деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Нови Турски упад догодио се 1462. године. Легенда каже да је освојен због издаје и лукавства Турака. Један српски слуга открио је Турцима да су из Добруна отишли сватови по младу у Пријепоље. Турци су сачекали сватове у повратку иза Бијелих Брда, побили их, преобукли се у сватове, ушли у град Добрун и заузели га. Том приликом разрушили су град док је манастир оштећен. Млађи монаси су се разбежали по неприступачним испосницама широм добрунске области док су у манастиру остали само старији.

Илустрација: Манастир има богату историју

Временом је запустео и почео да пропада. У 16. веку обновили су га монаси, али не задуго, јер су га Турци поново разрушили крајем 17. века. Иако у манастиру није било монаха, народ овог краја му се стално враћао, па је три пута годишње – за Божић, Ускрс и на Духове служена литургија. Берлинским конгресом 1878. године Босна је добила новог господара и постала је део Аустроугарског царства. Захваљујући митрополиту Сави Косановићу, народу овог краја и помоћи баронице Вилхелмине Николић манастир Добрун је 1884. године поново обновљен, тачније првобитна црква, али не и припрата и ризница жупана Петра. Али, то није био крај страдања ове светиње. Оштећен је током Првог светског рата, али највеће страдање је доживио у Другом свјетском рату. Немачки окупатори су цркву користили као складиште за мине, па су прилоком повлачења 1945. године активирали експлозив и разорили манастир до темеља. Остала је сачувана само припрата и звоник. Иако је читава земља била разорена ратом, а народ гладан већ наредне године започела је нова обнова ове светиње, а 1994. одлуком митрополита Дабробосанског Николаја у манастир су се вратили монаси.

Извор: Агробизнис магазин