ВЕЛЕЛЕПНА ЦРКВА У РАБРОВИЦИ КОД ВАЉЕВА ЈОШ ЈЕ ЛЕПША НЕГО ШТО ЈЕ БИЛА
Бела попут најчистијег снега на врху планине црква посвећена преносу моштију Светог Николаја у Рабровици, засеоку села Дивци надомак Ваљева, својом елеганцијом и лепотом привлачи велику пажњу. Припада Епархији ваљевској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе наше земље. Можда по значају није у рангу оближњих манастира Лелић, Ћелије или Каона, није ни најстарија у ваљевском крају али својом грациозношћу надмашује многе друге сакралне објекте у овом делу Србије.
На месту некадашње светиње
Велелепна грађевина која опија својом лепотом подигнута је 1957. на темељима манастирске цркве коју су 1795. године саградили кнез Алекса Ненадовић и ахримандрит манастира Боговађа код Лајковца хаџи Рувим о чему сведоче и сачуване плоче у самом храму. Кнез Алекса Ненадовић, рођен у оближњој Бранковини, био је један од најзначајнијих историјских личности Србије с краја 18 и почетком 19. века. Био кнез тамнавско-посавске кнежине упамћен по добру, поштован и вољен од свог народа, уважаван од политичких сарадника, али и омрзнут од својих непријатеља. Турци су три пута покушали да га убију, између осталог и отровом у кафи, а био је прва жртва злогласне сече кнезова, која је претходила Првом српском устанку.
Црква у Рабровици посвећена преносу моштију Светог Николаја има основу издуженог правоугаоника са триконхосом на источној страни. Изграђена је у барокном стилу са високим звоником изнад припрате и богато декорисаном фасадом која је украшена малтерском пластиком. Јак земљотрес који је 1998. године погодио колубарски крај са епицентром код Мионице значајно је оштетио ову светињу. Пукотине на сводовима и зидовима звоника биле су врло изражене, па се одмах након земљотреса приступило санацији. Радови су започети 1999. а завршени су седам година касније.
Обнова после земљотреса
Како пише на сајту Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву изведена је конструктивно- статичка санација од армирано бетонске облоге са унутрашње стране зидова звоника, са завршним кровним армирано бетонским прстеном и урађен нови кров звоника. Армирано бетонски серклажи урађени су по ободним зидовима и преко горње стране попречних лукова, а преко сводова уграђена танка армирано бетонска плоча, која је спрегнута са сводовима од опеке. Луци који носе сводове осигурани су новим металним затегама. Урађена је потпуно нова кровна конструкција, а кров покривен бакарним лимом. Замењена је стара камена подна облога у наосу и део столарије на звонику, а на подовима је постављен мермер. Недавно је постављен нови иконостас а у олтару је осликана фреска Богородице. Ово је једина фреска у цркви која никад до сада није фесописана.
Како с поносом истичу мештани Рабровице имају лепшу цркву него многи велики и богатији градови, а након обнове је још импресивнија и подмлађена.
– Ко год је једном дошао увек се враћао рабровичку цркву. Овај храм има душу, плени и привлачи вернике захваљујући и преданим свештеницима који у њој служе – рекао је једном приликом јереј Величко Илић старешина овог храма.
Драгана Петровић
English