У сјемену рицинуса отровни албумин рицин са својством коагулације крви који изазива сљепљивање еритроцита, разграђује бјеланчевине и уништава рибозоме. За дјецу су смртоносне већ 1-2, а за одраслог човјека 4-12 сјеменки. У уљу се рицин не налази јер приликом екстракције заостаје у погачама, те се погаче не смију користити у исхрани стоке.

Колико се исплати сакупљање и производња лековитог биља читајте у посебном тексту.

Од открића крајем 19. вијека рицин је препознат као један од најјачих биљних токсина, а све више се наглашава његов значај као биолошког оружја, односно оружја за масовно уништење. Томе придоносе, између осталог, доступност сјемена рицинуса те једноставност и јефтина екстракција. Може се убризгати у мету, користити за контаминацију залиха хране и воде или се може распршити као аеросол. За сада противотров не постоји. Унаточ томе, рицинус се узгаја као украсна биљка у многим вртовима широм свијета.

Рицинус је највјеројатније поријеклом из Африке. Вишегодишње дивље врсте и данас тамо расту, а висина им досеже више од 10 метара. У тропским и суптропским подручјима рицинус се узгаја као уљарица док се у Средоземљу узгаја као украсна биљка.

Индија је свјетски предводник у производњи рицинусовог сјемена и уља те предњачи у међународној трговини рицинусовим уљем. Значајније површине под рицинусом су још и у Кини те Бразилу. Сјеме рицинуса садржи 50-60 % уља. Рицинусово уље безбојна је до свијетложута густа текућина. У уљу су присутне рицинолна (80-90 %), линолна, олеинска и стеаринска киселина. Уље је врло вискозно, има високу температуру паљења, отпорно је на ниске температуре те је особито погодно за подмазивање авионских мотора. Египћани и Грци рицинусово су уље користили за освјетљење због његове особине да сагоријева без чађи.

У народној медицини рицинусово уље користило се за приправљање мелема, а касније као средство за чишћење (лаксатив) те као лијек против многих болести. Користило се као природни лијек за оштећену јетру и слезену те лијек против грознице и главобоље. У афричкој народној медицини употребљава се у лијечењу брадавица, тумора, курјих очију и младежа.

Фото: Колекција лековитог, ароматичног и зачинског биља, Институт “др Јосиф Панчић”

Употреба у козметици

Данас је рицинусово уље неизоставни саставни дио великог броја козметичких производа. Необично висока количина рицинолне киселине чини ово уље невјеројатно корисним за кожу, а поспјешује раст косе и трепавица. Рицинолна киселина доказано има противупално, антиоксидативно и антимикробно дјеловање.

Има и врло висок ниво витамина Е, минерала, протеина, као и омега 6 и 9 масних киселина те је једно од најцјењенијих уља за природну његу коже. У себи садржи регенеративна својства, те на кожу дјелује заштитно, умирујуће и зацјељујуће. Често се употребљава код проблематичне коже јер захваљујући рицинолној киселини спрјечава развој бактерија. Ово уље проналази примјену и у њези зреле коже јер потиче стварање колагена.

Рицинусово уље је антибактеријско и антигљивично те врло позитивно дјелује код фоликулитиса, перути и инфекције тјемена. Рицинолна киселина појачава циркулацију тјемена и побољшава раст косе, те побољшава њезин пх што директно дјелује на опоравак косе након разних третмана (нпр. након бојења косе). Осим тога, подстиче стварање кератина који јача косу и заглађује је.

Фото: Институт “др Јосиф Панчић”

Извор: https://www.glassrpske.com/cir/zivot-stil/zdravlje/ovo-je-najotrovnija-biljka-na-svijetu/494922