Да ли сте чили за божје дрвце и његову лековитост

Божје дрвце (лат. Artemisia abrotanum) је вишегодишња лековита зељаста биљка из породице пелина, али није трава већ збунаста биљка. Води порекло из јужних делова Медитерана и расте у пределима од Италије до Шпаније због чега је позната и као јужно дрво. Осим као лековита биљка у народној медицини користи се као зачин у храни, али и приликом производње пива.  Препознаје се по јаком и карактеристичном мирису који подсећа на мешавину лимуна и пелина због чега је врло ефикасан природни инсекцитид посебно против мољаца.

Изглед и народна имена

У нашем народу божје дрвце познато је и под именима бродњак, ципер,  цитронела, горки пелин, комуника, мирисни пелин, лимунов пелин, рутвица… Као смонико биље расте поред потока, река, на запуштеним земљиштима, али се гаји и у башти. Уколико се одлучите за узгој у башти изаберите сунчано место са сувим до благо влажим и добро дренираним земљиштем. Ова биљка може да се гаји и у саксијама, отпорна је на сушу, као и на штеточине и болести. На нашем поднебљу расте од од јуна до октобра, а крајем јесени обавезно је подрежите јер се на тај начин подмлађује. Жбунастог је изгледа и расте до 1 метар у висину са танким гранчицама које имају троструко раздељене уско пeрасте листове листове сиво-зелене боје. Листови су са доње стране обраслим меким чекињастим длачицама. Када се протрљају међу прстима испуштају мирис налик на мешавину лимуна и пелина због богатства етеричних уља које садржи. Цвета у јулу и августу ситним, неупадљивим бледо жутим цветићима скупљеним у лабаве цвасти. Мирис је опор, а укус горак.

Гранчице се беру у фази цветања, суше у сенци на топлом и проветреном месту, а потом се од њих припрема чај, тинктуре или купке. Као зачинска биљка највише се користи у Италији као додатак пецивима, док је Британци употребљавају за појачавање ароме пудинга. Божје дрвце садржи етерична уља, танин, алкалоид абротин, горке материје. Познат је као антихистерик, антихелметик, антипиретик, антисептик, антибактерик, диуретик, добар је за обољења коже. Има блага седативна дејства па се купка са гранчицама божјег дрвцета препоручује пацијентима са психичким болестима јер умирује тело и живце, а седативно дејтво има и чај од ове биљке. Некада давно судије са собом у судницу нослиле посуду са чајем ове биљке јер се веровало да ће их то заштити од евентуалних болести затвореника.

Употреба у народној медицини

У народној, традиционалној медицини божје дрвце се некад користио за лечење туберколозе и упале црева, за подстицање апетита, регулисање опстипације (затвора), код грознице, жутице, болести јетре и бубрега јер је одличан диуретик. Један од његових састојака је абротин који снижава високу температуру, па се чај примењује код тегоба дисајних органа, бронхитиса, упале плућа, асме. Код бронхитиса и кашља чај је делотворнији са медом. Регулише и менструалне тегобе код жена, верује се да помаже у лечењу кожних болести или након убода инсеката и то мазањем и утрљавањем. У комбинацији са винским сирћетом некад се користио и као противотров код уједа паука и шкорпије. У случају грчења тетива и проблема са есктремитетима препоручује се сок из уситњене бињке који се превијају као облози на болна места. Ефикасан је и као лек против глиста, умирује бол, разбија отоке и заустављање стања гангрене. Има и корисна својства за извлачење комадића дрвета или трна из коже.

Међутим, без обзира на бројна лековита својства ове биљке треба бити врло опрезан приликом употребе и никако је не користити без претходне консулатације са лекаром. Божје дрвце може изазвати јаке алергијске реакције па се не препоручује људима који су иначе склони алергијама. Такође, турднице и дојиље не смеју да га користе у било ком облику јер може бити врло штетно за њих.

Извор: Агробизнис магазин

Wikipedia/ Аутор: Jmn