Да ли знате шта је трешња врапчара?

Трешња врапчара (Prunus avium L.)распрострањена је у већем делу Европе (изузев северних, медитеранских и источних предела), на Криму и Кавказу. У Србији расте у свим шумским пределима, чак и на висинама преко 1.200 м. Одрасла воћка има бујно стабло широко пирамидалне круне, више или мање заобљеног врха, са веома развијеном централном граном (вођицом), која је много дебља од латералних скелетних грана, распоређених у круни по спратовима.Кора дрвета је светле или тамносиве боје, код млађих стабала масна и са крупним лентицелама, а површински слој се пара и грубо пуца. На тим пукотинама кора се не обнавља. Висина стабла варира од 5 м до 20 м, а обим дебла од 30 до 350 цм. Дужина листа је 67–106 мм, ширина 31–54 мм, а дужина лисне дршке 17–35 мм. Облик лисне дршке је најчешће обрнуто јајаст, елиптичан или издужено елиптичан.Цвет је двополан, скупљен у штитску цваст.

Плод трешње врапчаре може бити жут, розе,црвен, тамноцрвен и црн, сок безбојан или тамноцрвен. Чврстоћа меса варира од сасвим меког до сасвим чврстог, слатког је укуса, са више или мање горчине.

Еколошке и физиолошке карактеристике

Трешња врапчара није отпорна на мраз и ретко се виђа у северним подручјима. Прати листопадне шуме у умереној и топлој клими и најчешће је аутостерилна. Не воли превише влаге у земљишту и ваздуху, као ни забарена и засољена земљишта, а среће се и на висинама до 1.700 м. Земљишта на којима расте су претежно дубоки и растресити деливијуми и алувијуми. Воли светла места на рубови ма шума, по планинским пропланцима, у долинама река и на релативно благим падинама.

 

Илустрација: Дибља трешња у Србији расте у свим шумским пределима, чак и на висинама преко 1.200 м./ ФОТО: Pixabay/MAKY_OREL

Расте и у шумама храстовог и доњег буковог појаса и као високо стабло у биљним заједницама лужњака,пољског јасена, граба и китњака. Цвета у априлу и мају, када је лишће већ делом развијено, а плодови сазревају у јуну и јулу. У природним условима размножава се семеном, али се може размножавати и вегетативно – изданцима.

Привредни значај

Трешња врапчара има велике привредне вредности:
Сејанци се користе у расадничарству као подлога за калемљење сорти трешања и вишања. Међутим, производња сејанаца трешње врапчаре представља известан проблем у расадничкој производњи. Потенцијал семена које се сакупља од селекционисаних воћака из спонтане популације врло је неуједначен,те се добија релативно мали број сејанаца погодних за калемљење. Клијавост семена је најчешће врло мала, а сејанци који се добију често су неуједначеног пораста. Испитивања клијавости семена појединачних воћака показују велико варирање: од 0 до 78 %. Због тога је неопходна индивидуална селекција, тако да се за расадничку производњу одаберу само трешње са високом клијавошћу семена. Питање корелације између клијавости семена и разних морфолошких особина плода, семенке или ембриона посебан је проблем, јер се на основу досадашњих проучавања не може извести сигуран закључак.

Илустрација: Има плод врло сличан обичној трешњи, само је ситнији/ ФОТО: Pixabay/ manfredrichter

Једино се са сигурношћу може рећи да просечна маса плода и семенке, боја и облик плода – нису битни за клијавост семена.Препоручује се, ипак, да се семе за размножавање прикупља од воћака са пирамидалном круном, светле коре и светло обојених плодова, јер дају здраве и дуговечне подлоге.Као идеално уједначен материјал за производњу подлога, препоручују се селекционисани типови трешње врапчаре који се размножавају вегетативно. Висина сејанаца доби јених од семена трешње врапчаре такође варира на крају прве вегетације: креће се од 52 до 97 цм.

Поред значаја за воћарску производњу, ова врста је, због високе биолошке вредности плода, значајна и у људској исхрани. Плодови садрже суву материју (17–18 %), шећер (8–10 %), органске киселине (0,5–1,7 %), танине, пектине, витамине (Ц, Б и А), минерале (нарочито К, Фе и Ј) и бојене материје (антоцијанини). Једу се
свежи или прерађени (сок, желе,џем). С обзиром на састав, плодови трешње врапчаре на организам делују освежавајуће, диуретично,антиреуматично, умирујуће, енергетски, детоксикујуће, антиинфективно и лаксативно. Доприносе пречишћавању крви, обнови ткива,регулисању функција стомака, јетре и бубрега.

У народној медицини користи се чај од петељки као одличан диуретик и регулатор крвног притиска. Плод је добар извор органског јода, који је неопходан за нормално функционисање тироиде и осталих жлезда са унутрашњим лучењем. Због великог хабитуса и обилног цветања добра је пчелиња паша.

Дрво трешње врапчаре веома је цењено у столарству (по вредности одмах иза ораха) за израду намештаја и различитих предмета.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Насловна фотографија Pixabay/ Bru-nO