Ако имате проблема са костима једите вишње

Црвена и укусна вишња је воће које се можете јести у неограниченим количинама. Конзумира се у сировом стању, али и као додатак колачима, од ње се праве мармеладе, сокови, слатко, али и ракија – вишњевача, па чак и вино. Вишња је неправедно запостављена у исхрани, иако по богатству витамина и минерала спада у најздравије воће. Одавина се користила и у лековите сврхе, а поред јарко црвеног плода лековите су коштице, лишће и петељке од којих се прави чај за бројне болести.

Илустрација: Вишње је најзаступљенија воћка у Србији после шљиве 

СОЧНА И УКУСНА
Вишња по изгледу подсећа на своју даљу рођаку трешњу, али је плод у зависности од сорте обично нешто ситнији, сочнији и тамно црвене боје. Сматра се да је пореклом из Мале Азије где су се хиљадама година у исхрани користили плодови дивље вишње. У Европу је стигла преко античке Грчке и старог Рима, а како је врло прилагодљива биљка захвална за узгој врло брзо се одомаћила на старом континенту.
Вишња припада истој породици биљака као и бадем, бресква, шљива, кајсија. Не постоје писани трагови када је почела да се узгаја у Србији, али је већ вековима поред шљиве најзаступљенија воћка у српским воћњацима. Највише се гаји у нишавском округу у околини села Облачина у општини Мерошина где се узгаја чувена облачинска вишња. У питању је домаћа сорта која се до почетка шездесетих година прошлог века гајила у сеоским окућницама. Мештани Мерошевине и данас често умеју да кажу:“ Шта је нафта за арапске земље, то је вишња за нас:“

Тамно црвени плод вишње чији сок по густини и боји подсећа на људску крв богат је извор витамина, минерала и олигоелемената. Доказано је да има благотворно дејство на читав људски организам. Главни пигмент је црвени антоцијан који делује као антиоксиданс, и један је од важних регулатора срчаног ритма и процеса старења. Вишња је богата великом количином витамина, пре свега Ц, А, Б1, Б2, Б6 и Е, потом селеном, угљеним хидратима, влакнима, па је лако сварљива и не изазива било какве стомачне проблеме. Највећим делом, тачније од 80 до 85 процената вишње је вода, па ово воће окрепљује, освежава и хидрира организам.
Осим воде, садржи мање количине шећера, органских киселина, танина, пектина, минералних материја, а представља и праву ризницу калијума.

Илустрација: Вишње помажу код стреса, побољшавају памћење и сан, чувају бубреге, штите кости и зглобове

ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА
Према стручним истраживањима вишња обилује супстанцама са антиоксидативним и антиупалним дејствима због чега је корисна у спречавању срчаних обољења, артритиса, а препоручује се и дијабетичарима због ниског нивоа шећера. Садржи кобалт који утиче на смањивање крвног притиска, јачање крвних судова, а посебно капилара. Састојак кумарин којим је богато ово воће има способност да смањује густину крви, због чега су вишње добре у превенцији артериосклерозе и малокрвности. Показала се корисном и у лечењу поремећаја памћења, а уколико желите да се ослободите тегоба у зглобовима и костима довољно је попити чашу сока. Научници су израчунали да чаша сока од вишње мења један аспирин. Њено благотворно дејство на зглобове и кости објашњава се тиме што она својим саставом смањује количину мокраћне киселине, главног кривца за тегобе у коштано- зглобном систему. Лековита дејства сока од вишње потврдили су и научници америчког факултета у Вермонту. Истраживањем су установили да сок од вишње помаже организму да лакше поднесе напорно вежбање, па се препоручује професионалним спортистима, али и особама које се опорављају од тешких болести. Благотворно делује на органе варења због обиља влакана, помаже код болести бубрега, ослобађа од стреса, побољшава сан због високе концентрације мелатонина, хормона који регулише циклус спавања и буђења. Природан сок од вишње може да послужи и за облоге за скидање температуре.
У народној медицини вишња се већ вековима користи као лек, а осим плода лековите су коштице, лист и петељке од којих се припрема чај. Коштице од вишње могу да послуже за пуњење јастука или за облоге у случају спортских повреда, нагњечења, хематома, болова у костима, код ломова, интензивних главобоља, болова у стомаку и слично. Коштице се добро оперу и осуше на промаји без директног излагања сунцу. У зависности од болести загреју се или охладе, увију у памучну тканину и држе на оболелом месту.
Чај од листа вишње препоручује се код убрзаног опоравка након оперативног захвата, код смањења упала, штити нервни систем, помаже код несанице и у лечењу тегоба менопаузе, али и као лек хепатитиса А.Лишће су суши на промаји, а приликом припреме чаја може се комбиновати са петељкама.
У част овог воћа чак се и име Вишња одомаћило у Србији која данас слови за највећег произвођача овог воћа у свету.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay