Пољаци у овом ваљевском ресторану једу џабе, а ево и зашто

Пољска амбасада у Београду је прије неђељу дана објавила једну интересантну анегдоту. Били су у Ваљеву, сели у кафе-ресторан “Corner” који држи Ђорђе Момић. Када су затражили да плате рачун, конобар им је рекао да код њих ниједан Пољак не плаћа рачун, да је Лудвиг Хиршфелд све то платио прије 100 година.

Ко је био Лудвиг Хиршфелд?

Хиршфелд је 1910. доказао да припадност некој крвној групи зависи од насљедних фактора. На основу његовог открића је постало могуће доказивање очинства на основу серума крви. Увео је данашњи начин ознака крвних група: нулта, А, Б, АБ и дефинисао је правила њиховог насљеђивања.

Задужио је човјечанство као значајан научник, а Србе је задужио као љекар добровољац у српској војсци. Ваљево је 1915. било означено као “главни центар за разболијевање и умирање”, средиште епидемија. Хиршфелд је тражио да буде послат из богате Швајцарске у Ваљево, сузбијао је епидемије и држао предавања о заразним болестима, био бактеролог.

Његова супруга, такође љекарка, др Хана Хиршфелд придружила му се у тој хуманој мисији. Хиршфелдови су дијелили судбину српске војске, и нападе три војске и повлачење преко Албаније. Послије доласка српске војске на Крф, уз Хиршфелдову помоћ. је основана је Српска бактериолошка лабораторија, он је имао задатак да у Швајцарској купи сву неопходну опрему, преноси Serbiantimes.info.

Др Хиршфелд је 1916. у Солуну изоловао из крви једног војника до тада непознати сој паратифуса, а нову бактерију назвао Bacillus paratyphi C. Данас се овај изазивач паратифуса назива Salmonella hirszfeldi.

У прољеће 1917. је Хиршфелд је у лабораторији произвео вакцину која је штитила од трбушног тифуса, паратифуса А, Б и Ц, те колере. Њоме је вакцинисано више од 110.000 бораца, а први вакцинисани војник био је војвода Живојин Мишић.

Захваљујући овој вакцини српска војска се вратила у Србију без трбушног тифуса, паратифуса и колере. Хиршфелд је постављан за шефа бактериолошког ођељења Војне болнице у Београду и добио почасни чин пуковника Српске војске и одликован је Орденом Белог орла.

Тек 1919. су Хиршфелдови напустили Србију, вратили се у своју Пољску 1920. године. Када је нацистичка Њемачка освојила Пољску 1939, Хиршфелд, Јеврејин преобраћен у католичанство је био уклоњен са свих положаја.

Понуђено му је неколико научних мјеста у иностранству, али је он одбио и остао у Варшави. Заједно са женом и ћерком Маријом је 1941. послат у јеврејски гето. Тада је Југославија хитно додијелила Хиршфелду почасно држављанство Краљевине Југославије, да би Иво Андрић, као југословенски посланик у Берлину неуспјешно захтијевао њихово пуштање.

Дан прије него што је требало да Хиршфелдови 1943. буду послати у концентрациони логор, успјели су да побјегну. У каснијем скривању, ипак умире њихова ћерка јединица од туберкулозе. Послије рата, Хиршфелд је имао веома значајну улогу у медицини у Пољској. Године 1950. му је измакла Нобелова награда, између осталих, за откриће принципа када крвне групе доводе до тога да мајка одбаци плод, али по многим процијенама, његова несебична помоћ српском народу није се допала тадашњем германском лобију из свијета науке и одлучивања.

У дворишту Српског лекарског друштва је 8. јуна 2017. године свечано откривена биста професора Лудвика Хиршфелда, а 2018. је “Пошта Србије” објавила поштанску марку са његовим ликом.

Такође, Србија је доктора Хиршфелда за његове заслуге одликовала Орденом Светог Саве трећег реда и Орденом белог орла и додијелила му титулу чина пуковника српске војске.

 

Извор: https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/U-ovom-restoranu-u-Srbiji-Poljaci-jedu-besplatno-Sve-je-placeno-prije-100-godina/823289