Никољско јеванђеље се враћа у Србију?

ГРАДСКА библиотека “Владислав Петковић Дис” у Чачку припрема званичан захтев за позајмицу и излагање “Никољског јеванђеља” у Србији као и других српских књига из Библиотеке “Честер Бити” у Ирској. Директор ове установе др Богдан Трифуновић казао нам је да “уколико се испуне услови за излагање старе и ретке грађе, може се очекивати да ће у другој половини 2025. године јавност у Србији имати прилику непосредно да види ове изузетне споменике српског културног наслеђа, након 110 година од њиховог нестанка”.

Између десетина хиљада предмета изузетне лепоте и значаја за чување културног наслеђа целог света у библиотеци “Честер Бити” налазе се и четири старе српске књиге, три рукописне и једна штампана. У збирци од укупно двадесетак словенских старих књига истиче се познато “Никољско јеванђеље” (инвентарни број W. МС.147), написано и богато илустровано на пергаменту вероватно у скрипторијуму краља Твртка крајем 14. века, а које је 1820. Вук Стефановић Караџић пронашао у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури.

 

Илустрација: Ово јеванђеље је пронашао Вук Стефановић Караџић у манастиру Никоље 

Захваљујући обезбеђеној стипендији Европске уније кроз програм мобилности за стручњаке у култури (Culture Moves Europe), као и пројекту Министарства културе Републике Србије и средствима Библиотеке у Чачку, било је могуће финансирати пут, боравак и истраживање, које је у Даблину недавно спровео др Трифуновић.

– Оно је већим делом било посвећено архивској грађи о набавци ових књига од стране Честер Битија. Иако истраживање није окончано, на основу прегледане и фотографисане грађе може се закључити да су ове књиге највероватније дошле у посед Честер Битија током двадесетих година 20. века посредством, за сада још увек непознатог продавца, што потврђују записи из сачуване кореспонденције слависта Џона Барникота и Владимира Мошина, односно Ричарда Хејса, управника Националне библиотеке Ирске, касније библиотекара “Честера Битија” – рекао је др Трифуновић.

Познато је да се у Даблину од педесетих година 20. века налази изузетна збирка старих рукописа, илустрација и предмета сер Честер Битија (1875-1968), коју је овај рударски магнат активно прикупљао током неколико деценија прве половине века и завештао као Библиотеку “Честер Бити” држави Ирској након смрти.

Од 1864. године “Никољско јеванђеље” се налазило у Народној библиотеци Србије у Београду, да би током евакуације старих рукописа, књига и повеља из Народне библиотеке на југ током Првог светског рата нестало под неразјашњеним околностима. Након Другог светског рата, шездесетих година 20. века, јавност је сазнала да се оно управо налази у Библиотеци “Честер Бити”, заједно са другим старим рукописима. У овој збирци су и књиге написане српском рецензијом старословенског језика: “Српско четворојеванђеље” на пергаменту или велуму (из 13. века, W. МС.148), делимично сачуван “Служабник” (или молитвеник) на пергаменту из средине 14. века (W. МС.158), као и “Празнични минеј” (W. 149), једна од најлепших раних штампаних српских књига, чије је штампање у Венецији 1538. године финансирао трговац Божидар Вуковић. Према мишљењу стручњака, “Празнични минеј” у Даблину је најочуванији примерак штампан на пергаменту. Занимљиво је нагласити да је Честер Бити оставио забележено сећање на сусрет у Паризу са Николом Пашићем, тадашњим председником владе, коме је показао “Празнични минеј”, а који је Пашић са сузама у очима пољубио.

Извор: https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1363808/nikoljsko-jevandjelje-ponovo-srbiji-napisano-pergamentu-verovatno-skriptorijumu-kralja-tvrtka

ФОТО: Printscreen Youtube/ РТС