Image Alt

Мистериозне рупе – нико не зна чему су служиле и од када су ту

Мистериозне рупе – нико не зна чему су служиле и од када су ту

ДРЕВНИ “ФРИЖИДЕРИ” ИЗДУБЉЕНИ У КАМЕНУ: Репортери “Новости” у Доњем Детлаку код Дервенте, на необичном археолошком налазишту

СТОТИНАК метара од манастира Светог Пророка Илије, у селу Доњи Детлак, 14 километара од Дервенте, налази се необично, јединствено и помало мистеризоно археолошко налазиште. У кречњачкој стени, људском руком удубљене су 23 рупе у облику ћупа или амфоре, у које може да стане око 70 тона хране, а археолози још од 19. века покушавају да докуче из ког су периода и чему су служиле.
ДРЕВНИ ФРИЖИДЕРИ ИЗДУБЉЕНИ У КАМЕНУ: Репортери Новости у Доњем Детлаку код Дервенте, на необичном археолошком налазиштуФото: Д. Миловановић
Према једној верзији, биле су врста спремишта за жито, а према другој древни “фрижидери”. Има и оних који су веровали да је реч о необичним људским насеобинама. Нема сагласја ни из ког доба потичу: према једнима – из раног средњег века и предосманског доба, а према другима, много су старије – из римског периода, а можда и из праисторије.

Какогод, овакве рупе, људском руком клесане, нису нађене нигде осим у дервентском крају. Највећи локалитет је детлачки, али их има и у селима Горња Лупљаница, Осиња и Дажница. Овај крај манастира назван је Амбарине, а цео комплекс са Светим Илијом и месним гробљем, на ком је такође нађена необична некропола, заштићен је 2010. као непокретно културно добро. Прва истраживања вршена су 1892, а последња 2009.

Print screen YoutTUBE @tvk3prnjavor

КОНСТРУКЦИЈЕ “ПОКАЗУЈУ” ДИМЕНЗИЈЕ

ИСПОД крова, који је постављен пре око деценију изнад Амбарина, направљене су дрвене конструкције. Оне се налазе у адекватним димензијама како би посетиоци могли да схвате облике који се налазе испод земље.

Мистерију овог локалитета нису успели да реше ни стручњаци енглеског Универзитета Кембриџ, који су долазили, а у оближњем селу Календеровци нађени су остаци неископаног кита и у околини насеобине из бронзаног доба.

Према речима свештенослужитеља у Манастиру Светог Илије, Жељка Божића, 1892. је Коста Херман, директор Земаљског музеја у Сарајеву, послао стручњаке да почну ископавања:

Удубљења нису једнаке величине, па се нагађа да су у њима чуване различите намирнице. Дубоке су два до два и по метра, широке од 1,2 до 1,8 метара, спољног отвора око 60 центиметара.

Print screen YoutTUBE @tvk3prnjavor

Игуманија манастира. мати Герасима нашалила се:

– Ако, не дај Боже, дође време да немамо струју, овде имамо природне замрзиваче и можемо да хранимо цело село.

Мати додаје и да је локалитет обишао њен пријатељ, познат као оснивач фондације “Археолошки парк – Босанска пирамида Сунца” Семир Османагић. Он сматра да су Амбарине много старије од средњег века.

До сада је помоћ државе добијена 2009, када је обновљена и Црква Светог Илије, захваљујући дародавцима, међу којима је и бивши министар из овог краја Средоје Новић. Међутим, недостатак адекватне заштите и време учинили су своје.

Осим Амбарина и манастира, заштићени локалитет обухвата и месно гробље, и на њему неколико стећака, од којих су сви, сем једног, утонули у земљу. Тај који је, зарастао у маховину, остао накривљен, са једне стране има обичан, а са друге Андријин крст. Реч је о крсту у облику ћириличког слова “х”, на ком је Свети апостол Андрија Првозвани, први Христов апостол и брат апостола Петра, разапет, на свој захтев. Мати Герасима објашњава како је сматрао да није достојан да буде разапет на крсту на каквом је страдао његов учитељ Христ.

– На Пелопонезу, где сам у Манастиру Часног крста живела 12 година, у оближњој цркви налази се оригинални Андријин крст – додаје мати Герасима.

МАНАСТИР Светог пророка Илије има историјски значај и због свештеника Јовице Илића, који је службовао у селу и цркви, у првој половини 19. века. Он је 10. марта 1834. подигао поп Јовичину буну против Турака. Иако су побуњеници били махом Срби хришћани, који су се подигли због верске, националне и економске обесправљености, придружили су им се и поједини Хрвати католици. Била је то прва побуна против Османлија у Посавини и једна од првих у целој Босни. У крви је угушена.

Истраживања су предузета 2015. и тада је откривено да у гробу почива верник православне вероисповести, окренут ка истоку, са рукама прекрштеним на грудима. Од тада се ниједан археолог није бавио овим локалитетом, а стећак није конзервиран, па и он полако тоне.

– Важно је наставити даља истраживања, али и конзервирати и сачувати оно што је пронађено, да даље не пропада. То је културно благо српског народа на овим просторима, који су одвајкада били на бранику православља, између притиска римокатолицизма, с једне стране, и Османлија, с друге. И одолели су притисицима – каже мати Герасима.

Зато је код Министарства цивилних послова за суфинансирање пројеката културе у БиХ конкурисала за средства за очување целог Културно-историјског комплекса Детлак.

В. Црњански Спасојев

Извор: НОВОСТИ

Фото: Print screen YoutTUBE @tvk3prnjavor

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish