На падинама Старе планине, скривено од очију маса, налази се право архитектонско чудо — Гостуша, познатија као Камено село. Ово мистично место, где су куће грађене без трунке малтера, а кровови покривени каменим плочама уместо ћерамиде и црепа, једно је од најбоље чуваних културних блага Србије. Гостуша је више од села; она је музеј на отвореном, живи сведок умешности и маште старих мајстора.

Оно што Гостушу чини посебном није само њена аутентична архитектура, већ и сама историја коју ово село крије. Наиме, верује се да је на месту данашњег села некада постојала римска гостиона, о чему сведочи локално име “Римски град”. Према предању, римски војници су овде пунили душе храном и вином, а потом оставили аманет: “Ово ће се село звати Гости душа.” И тако, кроз векове, име је еволуирало у Гостуша.

Шетајући уским калдрмисаним улицама овог села, имате осећај да је време стало. Свако камено здање, свака фуруна, свака кућа сведочи о временима када се градило само од онога што је природа пружала. Камен, дрво и кованица били су материјали од којих је настајало све — од подрума до кровова. Али, тајна Гостуше није само у материјалима већ у мајсторима који су знали како да ове елементе сједине у савршену целину.

На жалост, данашња Гостуша је на удару времена и модернизације. Док је некада свака кућа била покривена каменим плочама, данас их све више замењују црепови, што представља велики изазов за очување аутентичности овог културног бисера. Разлог је једноставан — недостатак средстава и мајстора који знају како да обнове ове древне кровове.

Али није све тако мрачно. У Гостушу долази све више туриста, фасцинираних причом о Каменом селу. Захваљујући донацији Светске банке, неке куће су обновљене у традиционалном стилу, а мештани све више окрећу туризму као извору прихода. Иако се у селу сада налази свега 38 становника, они и даље чувају дух прошлости, живећи од сточарства, пчеларства и туризма.

Током летње сезоне, када је пандемија ограничила путовања, Гостуша је доживела прави бум — преко 500 туриста посетило је ово скривено благо, остављајући мештанима приход који значи живот. Многи су се вратили кући са теглицама меда, домаћим ајваром, џемовима и слатким успоменама на село које као да је замрзнуто у времену.

Ипак, изазови остају. Да би се сачувала јединственост Гостуше, потребна је већа подршка, како у финансијама, тако и у обуци нових мајстора који би могли да наставе традицију градње без малтера. Јер, ако овај архитектонски бисер Старе планине не буде очуван, Србија ће изгубити једно од својих најдрагоценијих културних наслеђа

Извор: РТС, емисија ОКО магазин

Фото: Снимак екрана РТС