Једемо их цео живит, а не знамо колико су моћне

Шљива је најзаступљеније воће у Србији, а одмах после долази вишња. Мало је воћака које су тако дубоко укорењене у традицију, кухињу и пољопривреду Србије као што је вишња. Њен препознатљив киселкасто-сладак укус генерацијама је присутан у домаћим колачима, соковима, слатком, али и чувеној ракији вишњевачи. Због богатог састава и лековитих својстава многи је називају и природном апотеком у црвеном плоду.

Сматра се да вишња (лат. Prunus cerasus) потиче из области Мале Азије и Кавказа, одакле се ширила према Европи. Историчари верују да су је гајили још стари Грци и Римљани пре више од 2.000 година. У Европу је стигла захваљујући римским освајањима, а током средњег века постала је саставни део манастирских и племићких вртова. На простору Србије вишња се узгаја вековима, али је њена озбиљнија производња почела крајем 19. и почетком 20. века. Прави процват доживела је након Другог светског рата, када су подизани велики засади намењени преради и извозу. Данас је Србија препознатљива по једној од најцењенијих сорти на свету – облачинској вишњи.

Облачинска вишња настала је у селу Облачина код Мерошине, надомак Ниша, по коме је и добила име. Ова сорта временом је постала симбол српског воћарства и једна од најраспрострањенијих сорти у Европи. Има бројне предности – редовно рађа, добро подноси различите климатске услове, има висок садржај суве материје и интензивну боју, што је чини идеалном за прераду. Управо због ових особина српска вишња веома је тражена у производњи сокова, концентрата, смрзнутог воћа, џемова и кондиторских производа.

Најпознатији вишњарски крај је јужни део Србије посебно подручје Мерошине, Прокупља, Дољевца, Лесковца и околине Ниша. Ови крајеви имају идеалну комбинацију сунчаних дана, умерених падавина и плодног земљишта, што омогућава добар принос и врхунски квалитет плодова. Поред југа Србије, вишња се успешно гаји и у Шумадији, Поморављу, Мачви и појединим деловима Војводине. Ипак, стручњаци сматрају да климатски услови јужне Србије дају плодове најбољег квалитета и најизраженије ароме. У Србији се годишње произведе око 90.000 тона овог воћа са око 17.000 хектара.

Илустрација: Вишња природно садржи мелатонин, хормон који регулише сан, због чега многи стручњаци сматрају да може помоћи код проблема са несаницом

Већ годинама Србија је у самом светском врху по производњи и извозу вишања, а у зависности од године често буде у топ пет или десет највећих произвођача овог воћа на свету. Србија у просеку годишње извезе око 40.000 тона овог воћа на тржишта у иностранству и заради близу 59 милиона евра, а највећи део извоза (око 32.000 тона) чини смрзнута вишња.

Вишња није само укусна већ и изузетно хранљива воћка. У 100 грама плода налази се око 50 калорија, што је чини одличним избором за људе који воде рачуна о исхрани. Вишње су изузетно богате витаминима Ц, А, као и онима Б комплекса. Такође, има доста калијума, магнезијума, гвожђа, калцијума, влакна…

Посебну вредност дају јој антоцијани снажни антиоксиданси заслужни за тамноцрвену боју плода. Они помажу организму у борби против слободних радикала и успоравају процесе старења. Бројна истраживања су показала да редовно конзумирање вишње може позитивно деловати на здравље. Најчешће се препоручује особама које пате од упалних процеса у организму, спортистима за бржи опоравак након физичких напора, људима који имају проблема са несаницом, особама са повишеним нивоом мокраћне киселине, онима који желе да ојачају имунитет.

Вишња природно садржи мелатонин, хормон који регулише сан, због чега многи стручњаци сматрају да може помоћи код проблема са несаницом и побољшава квалитет сна. Такође, антоцијани и антиоксиданси могу помоћи у смањењу упалних процеса и болова у мишићима, па се сок од вишње често препоручује рекреативцима и професионалним спортистима.

Илустрација: У лековите сврхе користи се и петељка од вишње

У народној медицини не користе се само плодови вишње, већ и петељке, лишће и кора. Петељке вишње користиле су се за припрему чајева који се сматрају благим диуретиком и помажу излучивање вишка течности из организма. Чај од осушених петељки се вековима традиционално користио као помоћ код тегоба мокраћних путева. Листови и кора такође су имали место у народној медицини, мада се данас знатно ређе користе него плодови и петељке.

Мало које воће има тако широку примену као вишња. Од ње може да се направи готово све: сокови и сирупи, компоти, слатко, џемови и мармеладе, воћни намази, ликери, воћни јогурти, може да се суши, а од вишње може да се направи чак и вино. У кондиторској индустрији вишња је један од најтраженијих састојака, јер њена киселкаста нота савршено балансира слаткоћу чоколаде и кремова. Вишња је много више од обичног воћа. Она представља део пољопривредног идентитета Србије, важан извозни производ и вредан савезник здравља. Захваљујући јединственој облачинској вишњи, наша земља је стекла препознатљиво место на светској воћарској мапи.

Извор: Агробизнис магазин