Мала понуда, а велика потражња подигла цену овог шумског воћа

Брекиња, оскоруша, дивља трешња, дивља јабука и дивља крушка спадају у групу прелазних шумских врста која доприносе биолошкој разноврсности шумских екосистема. Ове шумске воћкарице су ослонац главних врста шумског дрвећа, попут букве или храста. Њихова крошња засењује дебла, спречавајући, при том, обрастање стабла ниским гранама.

Шумске воћкарице не формирају чисте насеобине, већ расту појединачно или у мањим групама, углавном на рубовима шума. Неретко их можемо наћи у старим и напуштеним воћњацима, поред винограда, путева или на ливадама.

Брекиња, (Sorbus torminalis) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae). Аутохтона је врста лишћара у шумама Европе, Мале Азије и северне Африке. Спорадично се јавља у светлим широколисним шумама храстовог појаса, претежно у заједници са сладуном, цером (Qуерцетум фраинетто-церрис), китњаком и грабом (Qуерцо-Царпинетум). Одговара јој брдски или брдско планински вегетацијски појас, који постепено прелази у низију и пружа се вертикално између 150 и 500 м надморске висине. Овај појас одликује се повољним условима за њен раст.

Мала понуда и велика потражња дижу цену
Дрво достиже висину до 20 м. Стабла у сенци расту споро, док у оптималним светлосним и другим климатски повољним условима расте брже од храста. Доживи старост и до 100 година, а према неким изворима и преко 200 година. Брекиња има јаку изданачку снагу из корена, те се око матичног стабла могу наћи биљке истог генотипа. Крошња је густа и округласта. Кора младе воћке је карактеристично глатка и сјајна, да би се у старости јавиле уздужне или попречне, плитке и неправилне пукотине. Претежно је диплоидна врста.

Као и остале шумске воћке, има веома квалитетно и скупо дрво. У Србији се употребљавала као коларско, столарско и токарско дрво, или као сировина за израду инструмената. Пупољци су јајасто-округласти и голи. Листови су једноставни, доста варијабилни, слични листу глога. Цвета у мају и јуну, истовремено са листањем. Цветови су актиноморфни, што значи да се могу поделити у три или више идентичних међусобно повезаних одељака. Беле су боје, сакупљени у широке гроње, медоносни и богати поленом и нектаром.

Плод је крушколики помум, смеђе боје, дужине од 14 до 18 мм и ширине од 8 до 15 мм, са бројним лентицелама. Сазрева у септембру. Јестиви су и расту у гроздовима од 5 до 10 плодова заједно. Опадају у дужем временском интервалу, од почетка сазревања до марта.

Плод брекиње се користи у исхрани, за производњу сирћета, ракије и као лековита биљка (назив Торминалис значи добра за колику). Презрели плодови брекиње су доброг укуса, те се као такви користе за производњу пекмеза и компота, док се незрели плодови користе у народној медицине. Плод садржи две до пет семенки које се налази у меснатом делу плода. Карактерише га дормантност. Чисти се лаганим поступцима ферментације и мацерације. Има високу тржишну цену због мале понуде и велике потражње. Током зиме, птице, које су и главни носиоци семена, хране се плодовима.

Ево за шта је корисна и како се узгаја
Природни инсулин у плоду и кори
Нега зависи, пре свега од намене, али и од биолошких карактеристика одређене врсте. Саднице шумских воћкарица, па и брекиње се не производе у довољној количини те се, сходно томе, не уносе у шумске екосистеме у мери која би била, макар, задовољавајућа. Претпоставља се да је давнашњом хибридизацијом са мукињом широм Европе дала врсте из агрегације Сорбус латифолиа. Новонастале врсте се размножавају апомиксијом (бесполним путем).

Упркос њеном великом значају у шумским екосистемима, није довољно препозната ни у пракси, ни у темама научних истраживања. Треба их садити уз рубове шума, у мањим групама, на шумским чистинама или рубним шумским земљиштима, у условима где дрвеће постиже најбољи раст.

Такође, неопходно је познавати биолошка својства ове воћкарице, јер је то од пресудног значаја при избору врста за пошумљавање и увођење расада у природну шумску заједницу. Воћке којима се не газдује правилно дају стабла лошег квалитета, са незадовољавајућим приносом. Не треба заборавити ни лековитост шумских воћака. Лековита својства брекиње, показала су се код дијабетеса, повишеног холестерола у крви, песка и камена у бубрегу, болести простате. Помоћно је средство за регулисање телесне тежине, побољшање вида, а своје место нашла је и као лек против дијареје, нарочито код деце. Кора и плодови се у народној медицини сматрају природним инсулином.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9541056/brekinja-kako-se-uzgaja-cena

ФОТО: Pixabay