Заборављена намирница препуна витамина и влакана

Када се помене јечам, многима ће прва асоцијација бити – пиво. И са правом, јер је ова древна житарица један од основних састојака многих пива. Ипак, јечам је много више од сировине за освежавајуће напитке – то је намирница са импресивном историјом, изузетним нутритивним својствима и неисцрпним кулинарским потенцијалом.

У свету у ком се трендови суперхране непрестано смењују, јечам остаје тих, поуздан и несхватљиво потцењен. А заслужује да се нађе у сваком домаћинству – посебно лети, када трагамо за храном која је лагана, заситна, може да се припреми унапред и дуго остаје свежа.

Храна за гладијаторе и легионаре
Јечам је једна од најстаријих култивисаних житарица на свету. Његова историја сеже више од 10.000 година уназад, када се користио као основна храна, али и као валута.

Сејао се још у каменом добу, култивисао у старом Египту, Месопотамији и подручју европских сојеница. У Вавилону се од њега правила каша и пиво, а у Старом веку је пржени јечам био важна животна намирница.

Илустрација: Римски легионари су сваког дана добијали по шаку јечма

За античке Грке, јечам је био идеална храна за спортисте, јер су веровали да им даје снагу и издржљивост. Римљани су ишли корак даље – њихови легендарни легионари свакодневно су добијали порције јечма као главни део војне исхране. Чак се говорило да „ниједан војник није освојио царство празног стомака – већ шаком јечма”.

Гладијатори су носили назив Hordearii, „они који једу јечам”, јер им је то био главни оброк у припремама за напорне борбе, што није чудно, с обзиром да садржи витамине А, Д, Е и веће количине витамина Б12.

Током средњег века, јечам се све више везивао за сиромашнији слој становништва, док је пшеница постала синоним за луксуз и статус. Ипак, управо та „народна” позадина сведочи о његовој отпорности и практичности у свакодневној кухињи.

Практичан, хранљив и дуготрајан
У исхрани се данас најчешће користи ољуштени јечам, познат као јечмена каша. Његова велика предност је што се брзо кува, лако вари и има пријатну, благо орашасту арому. Одлично упија укусе из зачина, бујона и поврћа, што га чини савршеним за припрему чорбастих јела, лаганих летњих варива и салата које се могу јести неколико дана заредом.

Нутритивно гледано, јечам је прави шампион. Богат је прехрамбеним влакнима, посебно бета-глуканима – једињењима која су доказано ефикасна у снижавању холестерола и стабилизацији шећера у крви. Уз то, садржи и пристојне количине биљних протеина, гвожђа, селена и магнезијума – минерала који су неопходни за правилан рад мишића, имунолошког система и метаболизма.

 

Илустрација: Једном скуван јечам може да стоји у фрижидеру данима

Још једна практична предност јечма је његова издржљивост – једном скуван, може стајати у фрижидеру данима без губитка укуса и текстуре. Многи чак сматрају да дан касније има још бољи укус, јер се сви састојци додатно прожму.

Данас, јечам доживљава заслужени повратак на трпезе. Кувари и нутриционисти широм света промовишу га као алтернативу белом пиринчу или тесту – здравију, дуготрајнију и јефтинију варијанту. Било да га користите као базу за освежавајућу салату са грилованим поврћем и фета сиром, као додатак супама и чорбама или чак као десертну кашу са сувим воћем и медом – јечам се лако уклапа у сваки јеловник.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/575821/gastronomija/jecam-zitarica-pivo-legionari-gladijatori-grcke-olimpijske-igre-namirnica-hrana-za-sirotinju

ФОТО: Pixabay