Џем од кајсија по старом рецепту без конзерванса

Народ Хунза, који су настањени у истоименој долини на северу Пакистана уз саму границу са Кином, живе много дуже од просечног љуског века. Не само што су најдуговечнији народ на свету већ су и међу најздравијима. Верује се да своје здравље дугују специфичном начину исхране који се састоји углавном од биљне хране. Кључни састојак њихове исхране, а како се верује и здравља, су кајсије у свим могућим облицима од свежих до сушених, а за припрему хране углавном користе уље од коштица ове воћке. Сама долина Хунза препуна је стабала кајсија које овај народ обилно користи у исхрани.

Илустрација: Кајсије спадају у сам врх здравих намирница

 

РИМЉАНИ ДОНЕЛИ САДНИЦЕ
Кајсија (лат. Prunus armeniaca) је вишегодишња биљка чије стабло расте између осам и 12 метара. Верује се да су се кајсије у исхрани користиле још у праисторији, али сматра се да потичу са североистока Кине. Прве кајсије у античку Грчку је донео Александар Македонски, а први засади никли су захваљујући Римљанима који су саднице пренели са подручја данашње Јерменије. Највећи произвођач овог воћа на планети је Турска са годишњом производњом од 730.000 тона. Према подацима Републичког завода за статистику у Србији има око 1, 7 милиона стабала овог воћа а годишње се у просеку произведе око 40.000 тона кајсија.
Плод кајсије је изузетно здрав зато што садржи велику количину антиоксиданата који су кључни за јак имунитет, смањење стреса и јачају способност организма да се боље штити од инфекција, упала и других болести. Садрже лако сварљива влакна па свакодневно конзумирање кајсија чистити тело од токсина и бактерија. Ова воћка је богат извор витамина А, Е, Б и Ц, као и фосфора, калијума, калцијума, магнезијума. Садржи и бета каротен који јој даје специфичну наранџасту боју. У свежем стању кајсија има врло мало калорија свега 34 у 70 грама овог воћа колико је у просеку тежак један плод. Ово воће је богато калијумом који је важан за здравље срца и регулисање крвног притиска. Бројна научна истраживања су доказала да исхрана богата калијумом значајно смањује крвни притисак што за резултат има 24 одсто мањи ризик од срчаног и можданог удара.
Међутим, важно је напоменути да особе које имају кардиоваскулрне или бубрежне проблеме не треба да једу превише кајсија посебно уколико су на редовној терапији. Због обиља витамина А и бета-каротена кајсије су добре за здравље очију. Имају висок садржај воде, што их чини освежавајућим воћем које доприноси хидратацији организма. Кајсије су добре и за здравље коже, побољшавају варење, снижавају шећер и холестерол, штите јетру.
Кајсије су увелико пристигле на пијачне тезге па је време и за припрему џема од ове здраве воћке.

Илустрација: Рецепт за потпуно природан џем од кајсија без икаквог конзерванса

Састојци:

• 5 кг кајсија, здравих, опраних и очишћених од коштица (љуска се не скида)
• 2 кг шећера

Припрема:

Кајсије исеците на пола и поређајте их у шерпу. Затим шерпу ставите на ринглу, поклопите је и кувајте кајсије до 15 минута на високој температури. С времена на време подигните поклопац и промешајте их да вам не би загореле.Никакву течност не треба додавати, јер ће кајсије саме одмах пустити сок и у њему се крчкати.
Након 15 минута, ватру смањите, па кајсије кувајте наредних сат времена. За све то време, морате водити рачуна о њима да не загоре.После сат времена додајте шећер, па све заједно кувајте још 20 минута. Скините их са ватре, након тих 20 минута, а затим сипајте у благо загрејане тегле.

Извор: Етно Србија

ФОТО: Pixabay