Шест година мале државне млекаре која окупља пољопривреднике

Како је млекара Наша Златка из Криве Реке успела да окупи мале произвођаче и тржишту понуди квалитетан сир и кајмак
Мали произвођачи млека окупљени под једним кровом, па још државним – реткост су у нашој земљи. У доба када верујемо да само приватне компаније могу бити успешне, а профит је једина водиља, инспиративна је прича о једној млекари у маленом златиборском селу која доказује снагу удруживања локалних произвођача окупљених под кровом општине. Реч је о млекари Наша Златка која је управо прославила јубилеј – шест година рада и небројено продатих килограма домаћег сира и кајмака.

Млекару у златиборском селу Крива Река основало је предузеће општине Чајетина Златиборски еко аграр како би малим произвођачима, који нису интересантни крупним откупљивачима, пружило прилику да продају млеко.

Млекара данас окупља 44 коопераната, дневно обрађује између две и три хиљаде литара млека, од којих је 40% органско. Овде се праве сир и кајмак уз модерну опрему, али по традиционалној рецептури предака.

Први млекомат у Србији – каква су искуства и шта је власник увидео

Квалитет не сме да се доведе у питање
У плану је млекара капацитета 20.000 литара за коју је завршена пројектна документација, као и постављање млекомата у центру Златибора са органским и пастеризованим млеком које се може одмах конзумирати, без претходне термичке обраде, по чему ће овај апарат бити јединствен у Србији.

Све нам то открива директор Златиборског еко аграра Милан Марић који подсећа да је Наша Златка основана 2017. године као део пројекта прекограничне сарадње на нивоу Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине Златиборско – Комски пашњаци.

– У ових шест година постојања, Наша Златка је напредовала, концепт је остао исти, само што смо ширили капацитете. Основа концепта је да смо препознали категорије људи које тржиште не препознаје, мале произвођаче који нису интересантни крупним откупљивачима. Удружили смо их у једну групу, ставили под један кров, основали млекару у којој настаје финални производ, златиборски сир и кајмак – прича Марић за портал Циркуларна економија.

Сваки дан или сваки други дан млеко се откупљује од произвођача по устаљеном правилу и редоследу. Око једног нема преговора – а то је квалитет.

– Установљене су контроле квалитета и не дозвољавамо никакве осцилације у квалитету и зато смо за своје производе кадри да гарантујемо. Сви произвођачи су кроз локални програм мера подршке дошли до лактофриза и музилица. Цео процес је хигијенски, млеко је хлађено, тако да не постоји препрека да квалитет којим се са разлогом хвалимо доводимо у питање – каже Марић.

Шта је потребно да произвођач крене у органску производњу
Након преузимања од произвођача, млеко се довози у млекару где иде у даљу прераду. Разлика у односу на првобитни концепт је да сада постоје две линије: конвенционална и органска. За конвенционално млеко произвођачи добијају 65 РСД по литру, а за органско 95 РСД по литру.

Технологија и процес прераде су истоветни, напомиње наш саговорник, али се ова два млека одвајају и прерађују у различитим временским интервалима, тако да од органског млека настају сертификовани органски производи. Од 44 коопераната, тренутно је девет органских произвођача.

– То значи да је неких 150 хектара површине контролисано, односно да је сертификовано као органско за храну коју та говеда једу. Неопходна компонента у органској исхрани је органски концентрат који ми производимо за наше произвођаче. Дакле, ми имамо сертификовану и контролисану мешаону сточне хране где правимо само органски концентрат за наше произвођаче, односно за наше кооперанте који су у овом процесу. Од њих тренутно добијамо око 1.000 литара млека дневно – објашњава Марић.

Да би пољопривредник ушао у процес производње органског млека, потребна му је пре свега добра воља. А онда и подршка Еко аграра, која, напомиње Марић, није упитна.

– Регулатива је јасна, Министарство има прецизне упуте за тај поступак и ми смо ту да подржимо свакога и да га окуражимо да пређе на органску производњу јер је то начин да његов рад и труд буде додатно вреднован – истиче Марић.

Стари рецепт за питу бундевару меку као душа

У плану млекомат са органским и пастеризованим млеком
Тренутно, количина млека која се прерађује, условљава да пословање Наше Златке буде везано за Златиборски округ, па се и конзументи и купци налазе на тој територији. Посетиоци Златибора засад могу купити производе директно у млекари, у појединим мањим продавницама у центру туристичког места или на менију хотела и ресторана.

У плану је, ипак, изградња нове млекаре у Кривој Реци капацитета 20.000 литара. Пројектна документација је већ завршена.

– То подразумева да ћемо, ако будемо кадри, а надамо се да хоћемо, све капацитете Наше Златке, а то је 2000 до 3000 литара млека колико се дневно прерађује, ангажовати да постану органски. Трудимо се да ниво производње подигнемо и надамо се да ћемо убудуће бити заступљенији на неком ширем тржишту и да ћемо бити препознати и са те стране – каже директор Златиборског еко аграра.

Један од планова односи се и на постављање млекомата у центру Златибора, првог који ће нудити органско и пастеризовано млеко.

– Такво млеко не захтева додатну термичку обраду, па то у пракси значи да туриста може узети млеко и конзумирати га одмах, на лицу места или у свом апартману или где год жели, јер је млеко спремно за конзумирање. Не постоји сличан пример нигде у окружењу, а сматрамо да имамо тржиште за такву врсту производа – закључује директор Златиборског еко аграра Милан Марић.

Фото: Милутин Лабудовић

Напомена: Текст из серијала „Одржива пољопривреда“ суфинансиран је средствима из буџета општине Чајетина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Аутор: Марија Дедић

Извор: https://cirkularnaekonomija.org/kako-je-mlekara-nasa-zlatka-iz-krive-reke-uspela-da-okupi-male-proizvodace-i-trzistu-ponudi-kvalitetan-sir-i-kajmak/