Технологија производње јагоде на отвореном пољу и у пластеницима
Прихрана је најважнија за успех производње
Јагоде се могу гајити како на отвореном тако и у заштићеном простору. Могу се садити као чиста култура или као узродница. У нашим условима јагода се може гајити као вишегодишња култура (4. године), али су једногодишњи засади много бољи од вишегодишњих јер се добија већи принос, крупнији плодови и олакшана је борба против корова и болести.
Избор локације и припрема земљишта
Веома битна ставка у производњи јагоде је избор локације и квалитетна припрема земљишта. Приликом избора локације за подизање засада треба водити рачуна о експозицији и нагибу терена, као и о типу земљишта на којима се подиже. Најбољи локалитети јесу они који су на равном терену, или са благим нагибом, који су на осунчаним странама на лакшим структурним и дренираним земљиштима. Након избора локације приступа се припреми земљишта. Ако је земљиште закоровљено вишегодишњим коровским биљкама као што су пиревина, паламида и друге треба их уништити па тек онда садити јагоде. Најефикаснији начин за уништавање корова је унакрасно орање и примена хербицида. Пре орања треба растурити стајњак, фосфорна и калијумова ђубрива у зависности од хемијске анализе земљишта и самог стања земљишта та количина стајњака се креће од 20-40 т/ха и 200-400 кг/ха минералног ђубрива. Након тога се врши површинска припрема земљишта како би се оно довело у стање оптимално за садњу. Како јагода има плитак коренов систем, земљиште се у површинском слоју прво исцрпи и њега треба довести у оптимално стање плодности пре садње. Јагода је осетљива на многе болести и штеточине тако да се мора водити рачуна о предкултури.
Најбоље предкултуре су легуминозе, а најнеповољније су кромпир и парадајз.
Најзаступљенији вид садње данас је на банковима са дворедном или једноредном фолијом испод које се налази трака која служи за наводњавање. Фолије се постављају на унапред утврђеним редовима. Банкови су обично широки од 80-100 цм, а унутар њих на фолији се налазе перфориране рупе на размацима 20-40 цм. У пластеницима је најчешће дворедна фолија због економских аспеката. Предности гајења јагоде у пластеницима су скраћено време сазревања плодова и остваривање веће економске користи као и олакшана заштита. Димензије пластеника се крећу од 4-5 м ширине, 15-20 м дужине и 1,5-2 м висине.
Систем гајења на банковима
С обзиром на пораст тражње за свежим плодовима јагоде током целе године и све штетнијим утицајем климатских фактора (велике количине падавина, позни пролећни мразеви и јако сунчево зрачење), расте и интерес произвођача за проналажање успешних система узгоја јагоде у заштићеном простору
Нега засада након садње
Након садње јагода нега се састоји у регулацији родности, спречавању појаве корова, наводњавању, исхрани и заштити од болести и штеточина. Родност јагода се регулише скидањем цветова у првој години и уклањају се столон са живићима. Ова мера се врши у више наврата и доказано је да јагоде без столона и живића дају већи принос за 50 %. Спречавање појаве корова се врши применом хербицида рано у пролеће коришћењем тоталних хербицида између подигнутих банкова, уз вођење рачуна да не дође до заношења хербицида на биљку. Касније у току вегетације се врши механичко уклањање корова, плевљењем.
У пластеницима је ограничена употреба хербицида, па се тако користи само механичко уклањање. Интезивна производња у новије време је незамислива без наводњавања. Јагода има велике захтеве према води, нарочито при великим приносима. Оно се врши преко система за заливање који су постављењи пре садње заједно са фолијом. Ако је извршено квалитетно основно ђубрење пре садње онда се исхрана своди на прихранивање азотним, фосфорним и калијумовим ђубривима и то путем фертиригације – кроз систем за наводњавање и фолијарно. Да би се биљка правилно развијала, потребно је прецизно дозирање воде и хранива у складу са фенофазама биљке и са производним карактеристикама.
Фолијарна прихрана – која се изводи преко листа погона је зато што се може применити заједно са средствима за заштиту. Оваква исхрана помаже бржи опоравак од недостатка појединих елемената и повољна је због брзог дејства када помаже биљци да преброди неповољне периоде.
При дефинисању оријентационог програма ђубрења треба првенствено имати у виду потребе јагоде за појединим минералним елементима у различитим фазама развоја. Непосредно после садње или на почетку вегетације треба употребљавати ђубрива са наглашеним фосфором због стимулисања укорењавања и обнављања активности кореновог система. Препоручује се примена до 2 пута на 7-10 дана у количини од 1 гр по биљци водотопивог ђубрива.
У фази интензивног пораста (формирање нових листова и појаве цветних пупољака) у редовној исхрани јагоде треба користити комплексна минерална ђубрива са нешто већим садржајем азота, као стимуланс вегетативног прираста. Оријентациони број примене ђубрива је 2-3 пута у интервалима од 5-7 дана у количини од 1,5 гр по биљци.
У фенофази цветања, заметања плодова и интензивног раста плодова повећана је потреба за калијумом, који доприноси бољем квалитету плодова у смислу повећаног садржаја суве материје и шећера али и интензивније обојености плода. У овој фенофази потребно је користити ђубриво са наглашеним калијумом које утиче на равномерно наливање и зрење плодова.
Како би биљка достигла пун принос и раст потребни су јој макроелементи као што су калцијум (Ца) и магнезијум (Мг). У савременој производњи где се врши интензивна фертигација ђубривима треба примењивати природни биостимулатор који садржи хуминске киселине. Обично су ова средства оплемењивач земљишта, који повећава садржај хумуса, обезбеђује да блокирани хранљиви елементи из земљишта постану доступни биљкама, стимулишу развој микроорганизама у земљишту и позитивно утичу на развој корена. Најбоље је да се примени једном до два пута током сезоне, први пут пре или заједно са првом фертигацијом, а други пут око фенофазе промене боје првих плодова.
У наредном броју детаљније о болестима јагоде.