СРПСКА БУША: БОРБА ЗА ОПСТАНАК НА ПАШЊАКУ И У БУЏЕТУ
У срцу Србије, где се планине сусрећу са пашњацима, један човек је одлучио да сачува део историје – Дејан, сточар из села Мајдан, обновио је узгој српске буше. Ова аутохтона раса крава, некада симбол традиционалног сточарства, данас се бори за опстанак, како у природи, тако и у државном буџету.
Од три краве до читавог стада
Дејанова прича почиње 2016. године, када је са Старе планине довео три буше и једног бика. Данас, осам година касније, стадо броји између 45 и 50 грла. „Ова раса је издржљива, мало тражи, али даје месо врхунског квалитета. Нажалост, нема подршку коју заслужује“, каже Дејан.
Док се у Европи форсирају локалне расе, у Србији је подршка сточарима који чувају аутентичне врсте минимална. „Субвенције су нам укинуте 2022. године, док су за увозне расе повећане. Како да опстанемо?“ пита се Дејан.
Субвенције за једне, неизвесност за друге
Док хибридне расе попут херефорда и ангуса добијају 55.000 динара по грлу, буша, која је некада била основа сточарства у Србији, има право на свега 30.000 динара. „Основао сам удружење за заштиту аутохтоних раса, али без конкретне подршке државе, ово сточарство не може опстати,“ истиче он.
Дејан је јасан – сточарство без јасних и редовних субвенција нема будућност. „Држава расписује јавне позиве у децембру, али исплате касне. Како да опстанемо ако новац стигне тек у септембру? Ми живимо од овога!“
Проблеми и изазови – од испаше до продаје
Један од главних проблема је пашњак. „Земља зараста, парцеле су мале, а држава ништа не ради по том питању. Закон о пашњацима? Никако да га усвоје,“ каже Дејан. Истиче да постоје огромне површине запуштене земље, али се не дају сточарима који би их користили.
Што се тиче продаје, каже да месо од буше има изузетан укус. „Једна локална кланица и неколико ресторана у Чачку и околини узимају месо. Ко га проба, увек се врати. Али, ако се нешто не промени, не знам да ли ћемо имати шта да продајемо за десет година.“
Сточарство или хоби?
„Ако наставе овако, сточарство ће постати хоби богатих, а не начин живота нас који смо у овоме читав живот“, каже Дејан. Његова порука држави је јасна: „Договорите се – или нас подржите као што подржавате увозне расе, или реците да не рачунате на нас, па да знамо на чему смо.“
Извор: РТС, Знање имање