Image Alt

Систем „крава-теле“ као одржив модел за српске фармере

Систем „крава-теле“ као одржив модел за српске фармере

Узгајање стоке у Србији се суочава са бројним изазовима, али и са новим приликама за развој, посебно у товном говедарству. Систем „крава-теле“, који подразумева узгој товних раса говеда са минималним улагањима, постаје све атрактивнији за фармере. Према речима Дејана Станковића, саветодавца у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ужице, овај модел је одговор на економске изазове у сточарству, посебно у светлу све мање исплативости производње млека.

„Произвођачи млека се све више окрећу товној производњи. Овај систем не само да смањује оперативне трошкове, већ пружа и већу сигурност у условима нестабилног тржишта,“ истиче Станковић.

Предности товних раса и природни ресурси

Један од кључних аспеката система „крава-теле“ је употреба товних раса као што су ангус, херефорд и лимузин, које се одликују одличним прилагођавањем пашњачким условима. „Ове расе се лако уклапају у концепт природне исхране, што смањује зависност од скупих житарица и индустријске хране,“ наглашава Станковић.

Истовремено, Станковић подсећа на значај правилног управљања пашњацима. „Један од кључних фактора успеха је искоришћавање природних ресурса. Добро организовани пашњаци могу значајно смањити трошкове, а истовремено побољшати квалитет меса,“ објашњава он.

Систем „крава-теле“ омогућава фармерима већу флексибилност у односу на интензивне системе узгоја. Телад остају уз краве до шест или осам месеци, што смањује потребу за додатном исхраном и радном снагом. „Ово је идеално решење за мање фарме које немају велике ресурсе, али и за оне који желе да диверзификују своју производњу,“ додаје Станковић.

Фармери који се одлуче за овај модел често комбинују узгој са другим пољопривредним активностима, као што су производња сена или одржавање шумских површина. На тај начин, фарме постају одрживије и економски стабилније.

Изазови и неопходна подршка

Иако овај систем доноси бројне предности, постоје и изазови. Један од њих је недовољна едукација фармера, али и недостатак државних мера подршке. „Потребно је више субвенција за товне расе и подстицаја за коришћење пашњака. Фармерима је такође потребна стручна помоћ у виду обука и саветовања,“ наглашава Станковић.

Он истиче да је неопходно подстаћи младе људе да се баве сточарством. „Стална подршка и укључивање младих у пољопривреду су од пресудног значаја за опстанак овог сектора. Без младих произвођача, српско сточарство нема будућност,“ упозорава он.

Потенцијал за развој товног говедарства у Србији је велики, али захтева систематичан приступ и сарадњу између фармера, стручњака и државе. „Ово није само економски, већ и еколошки одржив модел. Очување пашњака и повећање производње меса су циљеви који могу донети значајне користи, како за фармере, тако и за локалне заједнице,“ закључује Станковић.

Систем „крава-теле“ није само алтернатива, већ решење које може унапредити српско сточарство и поставити га на стабилније основе. Уз праву подршку, овај модел има потенцијал да постане стандард у домаћем товном говедарству.

Систем “крава-теле” у Хрватској развија се у специфичним условима који диктирају његову примену и одрживост. Велике пашњачке површине у подручјима попут Лике и Горског котара пружају природне предности, али и изазове, нарочито током зимских месеци када је потребна додатна исхрана за стоку. Овај начин узгоја најчешће укључује аутохтоне расе попут буше, познате по издржљивости, као и сименталску и ангус, које су цењене због квалитета меса.

Иако постоји потенцијал за развој, фармери се суочавају са ограничењима, попут недостатка инфраструктуре на пашњацима и недовољно развијеног тржишта за телад. Државни подстицаји, иако присутни, често нису довољни да покрију потребе фармера који улажу у овај систем. Упркос томе, фармери у Лици, попут Петра Томашевића, доказују да је уз добро знање и сарадњу са стручњацима овај начин узгоја исплатив и одржив.

Систем “крава-теле” у Хрватској није само питање економије већ и очувања традиционалног начина живота и природних ресурса. Овај приступ помаже у одржавању пашњака и биодиверзитета, истовремено нудећи прилику за развој одрживе производње меса у складу са савременим трендовима.

У Републици Српској, породица Радомира Тошића из Градишке, која држи 150 грла сименталске расе, од којих је 80 на мужи, бележи просечну дневну производњу млека од 24 до 28 литара по крави. Увођењем робота за мужу, који ради 24 сата дневно, значајно су олакшали рад и скратили време проведено на фарми. Робот пружа податке о количини млека, температури, проценту млечне масти и евентуалној појави маститиса за свако грло појединачно.

СИМЕНТАЛАЦ НАЈПОПУЛАРНИЈИ

У Швајцарској, Аустрији и Француској, које чине значајан део Алпа, овај систем има дугу традицију. Пример из Швајцарске показује како су локални узгајивачи, користећи ове методе, успели да се одрже на тржишту меса високе квалитете, што је резултирало стабилним приходима и развојем локалних заједница. Применом овог система, телад се одгаја уз мајке на пашњаку све до одбијања, без интензивног уноса хране или потребе за великим инвестицијама у инфраструктуру.

Раса која је најпопуларнија у овом систему је сименталац, јер се ова врста прилагођава на различите климатске услове и даје добар принос меса. Такође, расе попут херефорда и лимузина су у великој мери заступљене у овом систему због своје издржљивости и добрих репродуктивних способности. Њихово одгајање на природним пашњацима без прекомерног коришћења хране за стоку омогућава висококвалитетно месо које се пласира на премиум тржишта.

У Аустрији, систем “крава-теле” постао је популаран у Алпским регионима, где се гаји специјализована стока која може да преживи хладне зиме и жеге лети, док има и добре репродуктивне и продуктивне способности. Примена овог система доприноси и локалној економији јер омогућава развој малих фарми које могу да зараде од продаје меса и других производа као што су млеко и млечни производи.

Према речима стручњака, као што је директор Федерације пољопривредника из Аустрије, Петар Хајд, систем „крава-теле“ доприноси не само економској одрживости, већ и очувању природног окружења: „Овај начин узгоја не само да је економски исплатив, већ помаже и у заштити екосистема и очувању људских активности на овим традиционалним пољопривредним територијама“, изјавио је за аустријски медиј ORF.

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish