Систем „крава-теле“ као одржив модел за српске фармере
Узгајање стоке у Србији се суочава са бројним изазовима, али и са новим приликама за развој, посебно у товном говедарству. Систем „крава-теле“, који подразумева узгој товних раса говеда са минималним улагањима, постаје све атрактивнији за фармере. Према речима Дејана Станковића, саветодавца у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ужице, овај модел је одговор на економске изазове у сточарству, посебно у светлу све мање исплативости производње млека.
„Произвођачи млека се све више окрећу товној производњи. Овај систем не само да смањује оперативне трошкове, већ пружа и већу сигурност у условима нестабилног тржишта,“ истиче Станковић.
Предности товних раса и природни ресурси
Један од кључних аспеката система „крава-теле“ је употреба товних раса као што су ангус, херефорд и лимузин, које се одликују одличним прилагођавањем пашњачким условима. „Ове расе се лако уклапају у концепт природне исхране, што смањује зависност од скупих житарица и индустријске хране,“ наглашава Станковић.
Истовремено, Станковић подсећа на значај правилног управљања пашњацима. „Један од кључних фактора успеха је искоришћавање природних ресурса. Добро организовани пашњаци могу значајно смањити трошкове, а истовремено побољшати квалитет меса,“ објашњава он.
Систем „крава-теле“ омогућава фармерима већу флексибилност у односу на интензивне системе узгоја. Телад остају уз краве до шест или осам месеци, што смањује потребу за додатном исхраном и радном снагом. „Ово је идеално решење за мање фарме које немају велике ресурсе, али и за оне који желе да диверзификују своју производњу,“ додаје Станковић.
Фармери који се одлуче за овај модел често комбинују узгој са другим пољопривредним активностима, као што су производња сена или одржавање шумских површина. На тај начин, фарме постају одрживије и економски стабилније.
Изазови и неопходна подршка
Иако овај систем доноси бројне предности, постоје и изазови. Један од њих је недовољна едукација фармера, али и недостатак државних мера подршке. „Потребно је више субвенција за товне расе и подстицаја за коришћење пашњака. Фармерима је такође потребна стручна помоћ у виду обука и саветовања,“ наглашава Станковић.
Он истиче да је неопходно подстаћи младе људе да се баве сточарством. „Стална подршка и укључивање младих у пољопривреду су од пресудног значаја за опстанак овог сектора. Без младих произвођача, српско сточарство нема будућност,“ упозорава он.
Потенцијал за развој товног говедарства у Србији је велики, али захтева систематичан приступ и сарадњу између фармера, стручњака и државе. „Ово није само економски, већ и еколошки одржив модел. Очување пашњака и повећање производње меса су циљеви који могу донети значајне користи, како за фармере, тако и за локалне заједнице,“ закључује Станковић.
Систем „крава-теле“ није само алтернатива, већ решење које може унапредити српско сточарство и поставити га на стабилније основе. Уз праву подршку, овај модел има потенцијал да постане стандард у домаћем товном говедарству.